По Србију опасније државне фирме него приватне
После афере „Агрокор”, односно слома компаније који је претио да угрози националну хрватску економију, отворено је питање да ли је и у Србији могуће да се деси такав сценарио, имајући у виду српске компаније које су узимале кредите без покрића.
Економски стручњаци у Србији сагласни су у томе да то код нас није могуће, између осталог зато што ниједна компанија код нас не учествује у структури БДП-а у мери у којој је то био случај с хрватским гигантом.
"Ми немамо тако великих компанија као што је „Агрокор”, који у региону запошљава више од 60.000 људи и чији је укупан промет више од шест милијарди евра ", казао је председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић и додаје, нажалост, и обавезе су му веће од шест милијарди евра. То је компанија која у Хрватској учествује с 15 одсто у стварању БДП-а.
Он је објаснио да није спорно да ли постоје приватне компаније које потенцијално могу отићи у стечај, али да последице по државу не би биле ни приближне као што је то био случај у Хрватској.
"Све говори, макар површном анализом солвентности, да све домаће компаније нису презадужене или је тај однос један према један, што је на неки начин књишки начин захтеване солвентности који гарантује дугорочно одрживо пословање ", рекао је Влаховић.
Међутим, он евентуални проблем види у великим државним предузећима која још увек нису приватизована.
"Наше будуће економске пројекције евентуално могу угозити државне, још увек неприватизоване компаније, попут „Бора” или „Петрохемије”, и ту је већи проблем него што може доћи из приватног сектора", објашњава Влаховић.
Продекан београдске Банкарске академије Зоран Грубишић истиче да нема бојазни од великих финансијских потреса у Србији, али истиче да апсолутне заштите од ризика нема јер је у управљању сваком компанијом било где на свету увек присутан ризик.
"Држава може да кроз своја регулаторна тела прати и контролише одређене секторе", казао је Грубишић и додаје да у Србији немамо компаније такве величине попут „Агрокора”, ако гледамо у односу на БДП, да би то потресло српску привреду, али, наравно да и код нас постоје ризици с одређеним компанијама.
"Народна банка прати структуру лоших кредита и спроводи такозвана стрес-тестирања, односно посматра како би банке реаговале у случају погоршања пословне климе", објашњава он, и каже да НБС не може да прати задуживања компанија у иностраним финансијским институцијама. Према његовим речима, треба рећи да се наше компаније не задужују само у Србији већ то могу да чине и у иностранству, а то Народна банка не може да прати и контролише. Једноставно, апсолутне заштите од ризика нема.
Грубишић објашњава да има неколико типова менаџера, а један од њих су они амбициознији, који сагледавају ризике оптимистичније, а то је, каже, био случај и с „Агрокором”.
Контрола НБС-а
У Народној банци Србије кажу да, у оквиру својих надлежности, прате рад свих банака ради очувања стабилности финансијског система те, уколико на основу података којима располажу оцене да постоји могућност погоршања финансијског стања банке, благовремено реагују.
Народна банка Србије може наложити банци да спроведе једну или више активности усмерених на очување њеног финансијског стања, а које могу укључивати и привремено обустављање или ограничавање њених пословних активности попут одобравања кредита и пружања других финансијских услуга лицима чија кредитна способност није задовољавајућа, кажу у НБС-у.
Љ. Малешевић