Otkrili 10.000 radnika na crno pa 8.000 zaposlili
i broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je smanjen. Uz to, treba reći da je takozvani rad na crno veoma česta pojava, da je mnogo onih koji rade, a nisu prijavljeni. Rezultati rada inspektora rada od početka ove godine doprineli su da se smanjenji broj radnika koji rade na crno, a gotovo 80 odsto njih koji su prilikom kontrola zatečeni da tako rade, sada je prijavljeno.
U prvih sedam meseci ove godine godine inspektori Inspekcije rada obavili su ukupno 32.695 inspekcijskih nadzora. Tom prilikom, ukazuju iz Minstarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, utvrđeno je da su 10.174 osobe radile bez prijave, odnosno zatečene su da rade na crno. Taj rezultat je čak 36 odsto bolji nego u istom periodu 2015. godine jer je tada na radu na crno zatečeno 7.473 radnika. Takođe, ove godine su se i poslodavci odlučili da, posle nadzora, zaposle veći broj radnika koji su radili na crno te je radni odnos zasnovan s 8.460 radnika, što je dva puta više nego u istom periodu 2015, kada poslodavci zaposlili 4.233 radnika, koji su do tada radili bez prijave.
Iz tog ministarstva ukazuju na to da su efekti inspekcijskih nadzora mnogo veći, a to se vidi po broju prijavljenih radnika, odnosno iz podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, Nacionalne službe za zapošljavanje, Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja i Republičkog zavoda za statistiku. Naime, uvidom u bazu podataka Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja utvrđeno je da poslodavci, veoma brzo posle kontrole, prijavljuju ne samo one radnike za koje je utvrđeno da su radili na crno već i druge što, ukazuju iz Minstarstva, pokazuje da su kontrole uticale i na svest poslodavaca o važnosti primene propisa, a time je postignut i veći i dugoročniji efekat zapošljavanja.
Inspekcija rada je od 1. januara do 31. jula 2016. godine donela ukupno 5.730 rešenja kojima se traži otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, kao i 224 rešenja o zabrani rada na mestu rada, zbog mogućuh opasnosti po bezbednost i zdravlje zaposlenih. Zbog utvrđenih prekršaja podneto je 2.077 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 762 prekršajna naloga. Poslodavci koji se ne pridržavaju propisa suočeni su s novčanim kaznama, koje su u zavisnosti od vrste prekršaja u oblasti radnih odnosa različite. Tako je kazna za poslodavca, koji je pravno lice, od 400.000 dinara do 2.000.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 20.000 do 150.000 dinara, a za poslodavca sa svojstvom preduzetnika u rasponu od 100.000 do 500.000 dinara. Poslodavci koji ne drže primerak ugovora o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa zakonom ili kopiju ugovora, na mestu rada zaposlenog suočavaju se s kaznom od 100.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnika pravnog lica, kazna je 10.000 dinara, a za preduzetnika je propisana kazna od 50.000 dinara. Plaćanjem polovine izrečene kazne u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga poslodavac se oslobađa plaćanja druge polovine kazne.
D. Mlađenović
Rad na crno najčešći u trgovini, ugostiteljstvu...
Prilikom inspekcijskih kontrola najviše radnika na crno inspektori rada su zatekli u nekoliko delatnosti – pre svega u trgovini, ugostiteljstvu, građevinarstvi i poljoprivredi. Najmanje radnika na crno je u delatnostima rudarstva, proizvodnje i distribucije električne energije, gasa i pare, obrazovanja i zdravstva.