Uskoro pregovori o najnižoj ceni rada za sledeću godinu

Naravno, kao i svake godine, stavovi pregovarača, poslodavaca i sindikata su različiti, odnosno sindikati traže više, poslodavci su spremni za manje, a svoj stav ima i država, koja je više godina unazad i donela odluku. Naime, ministar finansija Siniša Mali nedavno je rekao da očekuje da će stopa rasta u drugom kvartalu biti između 12 i 15 odsto, te da očekuje da će u razgovorima sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije, koji će početi uskoro, biti postignut dogovor o povećanju minimalne zarade. On je i izrazio očekivanje da će minimalac u Srbiji prvi put dostići 300 evra, odnosno 35.000 dinara.

Dakle, država je spremna da se minimalac, koji je sada u proseku oko 32.000 dinara, poveća na 35.000 dinara, a sindikati traže da to bude 40.000 dinara. Raskorak od 5.000 dinara ostaje, a na koju će stranu prevagnuti - videće se. Ipak, kao i toliko puta do sada, realnije je da se cifra zaustavi na predlogu države, pa bi se moglo očekivati da će više od 350.000 zaposlenih u Srbiji, koji zarađuju minimalac, naredne godine zarađivati oko 35.000 dinara mesečno.

Savez samostalnih sindikata Srbije ukazao je da će polazna osnova u pregovorima biti minimalac od 40.000 dinara, a ta cifra nije proizvoljna nego je rezultat zahteva da se iznos minimalne zarade izjednači s iznosom minimalne potrošačke korpe. Razlog što sindikalci to traže leži u tome što je 2108. godine postignut dogovor da se u naredne tri godine ta dva iznosa izjednače. Međutim, rok je istekao i s velikom izvesnošću može se kazati da se to neće desiti ni kada je u pitanju minimalac za sledeću godinu. Naime, ukoliko minimalna zarada i bude povećana na 35.000 dinara, do iznosa minimalne potrošačke korpe, koja je “teška” oko 39.000 dinara, faliće oko 4.000 dinara.

Za deceniju koverta deblja za oko 15.000 dinara

Minimalna zarada u Srbiji je, u odnosu na deceniju unazad, viša za oko 15.000 dinara. Naime, minimalac se pre 10 godina obračunavao na osnovu minimalne cene radnog sata od 102 dinara, a sada važeći minimalac uz minimalnu satnicu višu za 82 dinara. Pre jednu deceniju najviša minimalna zarada bila je oko 18.750 dinara, a najniža oko 1.000 dinara manja, a sada su ti iznosi oko 33.850 dinara i oko 29.500 dinara.

Slično je bilo i prošle godine, kada se utvrđivala minimalna cena rada za ovu godinu. I tada su stavovi pregovarača bili na dva pola, odnosno sindikati su zahtevali da procenat povećanja bude 25 odsto, poslodavci su bili spremni na daleko manji procenat, a predstavnici Ministarstva finansija predložili su rast minimalne cene rada u rasponu od četiri do šest  odsto. Na kraju je minimalna zarada povećana za 6,6 odsto, a minimalna satnice je s 172,54 dinara povećana na 183, 83 dinara, pa ni prošle godine minimalna zarada nije dostigla iznos minimalne potrošačke korpe, koja je tada bila oko 37.000 dinara. Razlika između iznosa je ista - oko 5.000 dinara.

Prošlogodišnje iskustvo, kao i ona iz prethodnih godina, ukazuju da bi se slično moglo ponoviti i ove godine. Sasvim je izvesno da troškovi života obračunati u minimalnoj potrošačkoj korpi, čiji bi sadržaj trebalo da omogući egzistenciju tročlanom domaćinstvu, rastu brže nego minimalna zarada i da će se ova trka nastaviti i u budućnosti, odnosno da će za zatvaranje minimalne potrošačke korpe i dalje biti potrebno više od jednog minimalca. To, svakako, pokazuje i to što sada između iznosa minimalne potrošačke korpe iz aprila ove godine i sadašnjeg prosečnog minimalca zjapi rupa od 7.000 dinara. Budući da bi nova minimalna cena rada trebalo da se primenjuje od početka naredne godene, a novi iznosi na računima zaposlenih budu u februaru, sadašnja rupa bi se samo nešto malo smanjila, ali bi i dalje falilo isto novca.

D. Mlađenović