Ускоро преговори о најнижој цени рада за следећу годину

Наравно, као и сваке године, ставови преговарача, послодаваца и синдиката су различити, односно синдикати траже више, послодавци су спремни за мање, а свој став има и држава, која је више година уназад и донела одлуку. Наиме, министар финансија Синиша Мали недавно је рекао да очекује да ће стопа раста у другом кварталу бити између 12 и 15 одсто, те да очекује да ће у разговорима синдиката, послодаваца и Владе Србије, који ће почети ускоро, бити постигнут договор о повећању минималне зараде. Он је и изразио очекивање да ће минималац у Србији први пут достићи 300 евра, односно 35.000 динара.

Дакле, држава је спремна да се минималац, који је сада у просеку око 32.000 динара, повећа на 35.000 динара, а синдикати траже да то буде 40.000 динара. Раскорак од 5.000 динара остаје, а на коју ће страну превагнути - видеће се. Ипак, као и толико пута до сада, реалније је да се цифра заустави на предлогу државе, па би се могло очекивати да ће више од 350.000 запослених у Србији, који зарађују минималац, наредне године зарађивати око 35.000 динара месечно.

Савез самосталних синдиката Србије указао је да ће полазна основа у преговорима бити минималац од 40.000 динара, а та цифра није произвољна него је резултат захтева да се износ минималне зараде изједначи с износом минималне потрошачке корпе. Разлог што синдикалци то траже лежи у томе што је 2108. године постигнут договор да се у наредне три године та два износа изједначе. Међутим, рок је истекао и с великом извесношћу може се казати да се то неће десити ни када је у питању минималац за следећу годину. Наиме, уколико минимална зарада и буде повећана на 35.000 динара, до износа минималне потрошачке корпе, која је “тешка” око 39.000 динара, фалиће око 4.000 динара.

За деценију коверта дебља за око 15.000 динара

Минимална зарада у Србији је, у односу на деценију уназад, виша за око 15.000 динара. Наиме, минималац се пре 10 година обрачунавао на основу минималне цене радног сата од 102 динара, а сада важећи минималац уз минималну сатницу вишу за 82 динара. Пре једну деценију највиша минимална зарада била је око 18.750 динара, а најнижа око 1.000 динара мања, а сада су ти износи око 33.850 динара и око 29.500 динара.

Слично је било и прошле године, када се утврђивала минимална цена рада за ову годину. И тада су ставови преговарача били на два пола, односно синдикати су захтевали да проценат повећања буде 25 одсто, послодавци су били спремни на далеко мањи проценат, а представници Министарства финансија предложили су раст минималне цене рада у распону од четири до шест  одсто. На крају је минимална зарада повећана за 6,6 одсто, а минимална сатнице је с 172,54 динара повећана на 183, 83 динара, па ни прошле године минимална зарада није достигла износ минималне потрошачке корпе, која је тада била око 37.000 динара. Разлика између износа је иста - око 5.000 динара.

Прошлогодишње искуство, као и она из prеthodnih година, указују да би се слично могло поновити и ове године. Сасвим је извесно да трошкови живота обрачунати у минималној потрошачкој корпи, чији би садржај требало да омогући егзистенцију трочланом домаћинству, расту брже него минимална зарада и да ће се ова трка наставити и у будућности, односно да ће за затварање минималне потрошачке корпе и даље бити потребно више од једног минималца. То, свакако, показује и то што сада између износа минималне потрошачке корпе из априла ове године и садашњег просечног минималца зјапи рупа од 7.000 динара. Будући да би нова минимална цена рада требало да се примењује од почетка наредне годене, а нови износи на рачунима запослених буду у фебруару, садашња рупа би се само нешто мало смањила, али би и даље фалило исто новца.

Д. Млађеновић