U apsolutnom siromaštvu živi blizu pola miliona stanovnika
NOVI SAD: U Vladi Srbije predstavljen je treći Nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Srbiji od 2014. do 2017. godine.
Dokument je krajem godine usvojila i sama Vlada. Po podacima iz njega, deset odsto najsiromašnijih stanovnika Srbije učestvuje sa svega 0,9 odsto u nacionalnom ekvivalentnom dohotku, dok isti procenat najbogatijih učestvuje s 27,4 odsto.
Po obrazoloženju iz izveštaja, to pokazuje da je dohodovna nejednakost u Srbiji vrlo visoka, odnosno da je gotovo 20 odsto najbogatijih stanovnika imala gotovo deset puta veći ekvivalentni dohodak od 20 odsto najsiromašnijih. Vrednost tog pokazatelja, navodi se u dokumentu, znatno je veća u odnosu na prosečnu vrednost u zemljama Evropske unije, gde ona iznosi 5,1.
U Nacionalnom izveštaju iznosi se podatak da je 2017. godine u apsolutnom siromaštvu bilo približno 500.000 stanovnika Srbije, odnosno 7,2 odsto ukupnog broja. Stopa apsolutnog siromaštva se u ove tri godine neznatno smanjivala, ali je i dalje viša nego tokom perioda od 2008. do 2012. godine.
Linija siromaštva u 2014. godini bila je 11.340 dinara, naredne 11.556, u 2016. je iznosila 11.694, a u 2017. godini 12.045. Procenat siromaštva različit je po regionima. Tako je procenat siromaštva u Vojvodini niži od onog na nivou države: u 2014. on je iznosio 6,8 odsto, naredne 2015. bio je 6,5 , dok je u 2016. iznosio 6,3 odsto. U 2017. godini procenat siromaštva u Vojvodini bio je 6,2 odsto, što je jedan procenat manje od onog na nivou Srbije. Najmanje siromašnih, po podacima iz izveštaja, ima Beogradski region, i udeo se u gotovo sve četiri godine kreće oko četiri odsto. U isto vreme, siromaštvo u južnoj Srbiji je znatno veće: u 2014. bilo je čak 13,5 odsto, naredne 2015. se malo smanjilo – na 13,1, dok je počelo da opada u 2016, kada je iznosilo 12,8 odsto, a 2017. bilo je 12,1 odsto.
U trećem Nacionalnim izveštaju analitičari ukazuju na to da su, kao i prethodnih godina, najugroženiji pojedinci koji žive u domaćinstvima sa šest i više članova, jer je stopa siromaštva u tim grupama jedina iznad proseka. U periodu od 2014. do 2017. godine siromaštvo se smanjivalo u brojnijim domaćinstvima, a blago je raslo u jednočlanim, dvočlanim i tročlanim.
Kada se posmatraju osnovni elementi profila aspolutnog i relativnog siromaštva, navodi se u izveštaju, uočljivo je da su u Srbiji izrazito ugroženi nezaposleni, lica bez obrazovanja, višečlana domaćinstva i oni koji žive van gradskih naselja.
Podaci pokazuju da je broj siromašnih stanovnika znatno veći u ruralnim područjima nego u gradskim: u gradskim područjima kretao se između 5,3 i 4,9 odsto, dok je u ostalim područijima bio između 10,9 i 10,5 odsto.
Posmatrano po starosti, iznad proseka su ugroženi deca i mladi. U odnosu na 2013. godinu, stope siromaštva su se smanjivale ili su praktično ostale nepromenjene u svim starosnim grupama, osim u grupi dece od 14 do 18 godina i grupi starijih od 65 godina. Detaljnija analiza ukazuje na nešto izraženiju ugoženost starijih od 75 godina, čija je stopa siromaštva u 2016. godini iznosila 9,3 odsto.
Po kriterijumu apsolutnog siromaštva, u Srbiji su najugroženiji pojedinci koji žive u domaćinstvima u kojima je nosilac manje obrazovan i s nezavršenom osnovnom školom – 19 odsto, ili samo s osnovnim obrazovanjem – 14,8 odsto i nezaposlen – 23,8 odsto.
LJ. Malešević
