Socijalne karte po danskom modelu: Pomoć da stiže siromašnima

Iako se još ne može reći kada će sistem socijalnih karata zaživeti, ministar za rad Zorana Đorđevića kazao je da će to doneti korist građanima naše zemlje i da će imaju korist za budućnost.

Socijalne karte biće izrađene po uzoru na Dansku, čiji se model pokazao kao najbolji u svetu, rekao je Đorđević, ukazujući i na to da je predlog da izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti bude urađena na osnovu primera SAD, koji podrazume uvođenje postepenog ukidanja socijalne pomoći prilikom zapošljavanja, a ne ođednom, što bi stimulisalo građane da rade.

Dakle, posle posle više godina najavljivanja, trebalo bi očekivati da će u Srbiji uskoro zaživeti socijalne karte, na osnovu kojih će do najsiromašnijih građana stizati pomoć države. Koliko bi najsiromašnijih na taj način brže i lakše stizalo do pomoći ne može se precizno reći, a procenjuje se da ih je najmanje 500.000.

Najveća prednost izrade socijalnih karata je to što će ubuduće građani dobijati socijalnu pomoć po automatizmu jer je cilj države da bude društveno odgovorna, da prepozna one kojima je pomoć potrebna i da oni i dobiju socijalnu pomoć, bez potrebe za administracijom i čekanjem u redovima. Na taj načni bi se, uz pravedniju raspodelu novca namenjenog za najsiromašnije građane, izbegla mogućnost da se u redu za socijalnu pomoć nađu i oni kojima ni po čemu ne pripada, što se neretko dešavalo.

Iako socijalne karte još nisu uvedene, već nekoliko godina najsiromašnijim građanima Srbije omogućena je potrošnja dela energenata bez plaćanja.

Naime, na snazi je Uredba o energetski zaštićenom kupcu, na osnovu koje najsiromašniji građani imaju pravo da bez plaćanja cele godine potroše odgovrajući broj kilovata eletkrične energije, a tu pogodnost godišnje koristi oko 75.000 domaćinstava.

Pri potrošnji prirodnog gasa povlastica se odobrava tokom grejne sezone.

Treba reći i da je uvođenje socijalnih karata obiman i skup posao, koji iziskuje i mnogo vremena. Jedan od važnijih koraka koji obezbeđuje da pomoć države stigne na pravu adresu je objedinjavanje podataka o građanima u centralni registar da bi se imao uvid u njihovu imovinu i prihode, što je i polazna tačka da se utvrdi kome je socijalna pomoć zaista potrebna, a tome će svakako doprineti i započeta digitalizacija.

Uz socijalna kartu građani će, uz odgovarajući nivo prava, imati i odgovarajuće obaveze jer ona i služi da se prava ostvaruju na osnovu podataka koji su u njoj. U nekim zmljama socijalne karte postoje, u nekima ne, a skandinavske zemlje, recimo, imaju registre stanovništva i registre svih prihoda, te se ukrštanjem tih baza podataka dobija slika o socijalnoj strukturi stanovništva.

D. Mlađenović