Privrednici 140 dana moraju da jure zarađeno
Domaća privreda muku muči s naplatom potraživanja, ta slika ne menja se već godinama, a ni donošenje zakona koji je regulisao tu oblast nije mnogo pomoglo.
Po slovu zakona, plaćanja između samih privrednika ne bi smela da pređu rok od 60 dana, a država bi morala da bude još ažurnija i privredi izmiri obaveze u roku od 45 dana. Međutim, kod nas se na novac čeka mnogo duže – većina privrednika i preduzetnika mora da se strpi 140 dana da bi dobila svoje, a najduža čekanja dostižu 219 dana. Posledice takve ležerosti su pogubne. Istraživanje koje je nedavno uradila Mreža za poslovnu podršku govori da svaka prosečna kompanija ima dva puta više dugova od ukupne svote s kojom je počela rad. To govori o tome da je rizik od bankrotstva firmi koje posluju na našem tržištu ekstremno visok i posebno ugrožava mala i srednja preduzeća.
Mreža za poslovnu podršku je istraživanje o naplati potaživanja radila tokom prošlog i ovog meseca. Anketa je sprovedena u 25 opština i gradova u Srbiji, a anketirana su 424 privredna aktera – 88 preduzetnika, 243 male kompanije, 57 srednjih preduzeća i 45 velikih. Preduzeća koja nakon više od stotinu dana i uspeju da naplate potraživanje treba da budu zadovoljna jer podaci istraživanja pokazuju da se 7,6 odsto potraživanja uopšte ne naplati pošto dužnici kojima je roba isporučena uđu u blokadu ili odu u stečaj i nikada ne izmire dugovanja.
Najduže se na naplatu čeka u oblasti radova u elektroenergetici i na gasnim postrojenjima – čak 219 dana. Prosečan period realizacije ispostavljene fakture kod građevinskih radova iznosi 203 dana. Ispod dvesta dana čekaju na naplatu proizvodi prehrambene industrije – 64, a samo dan manje tekstilni proizvodi, koliko prođe dok se ne plate usluge održavanja i čišćenja. Usluge štampanja, odnosno izrada marketinškog materijala, naplati se nakon 154 dana, a dan kraće potrebno je za plaćanje nameštaja. Slede građevinski materijal i usluge marketinga i reklame, koji se plaćaju nakon 151 i 150 dana. Kod hemijskih proizvoda i bele tehnike i kućnih aparata, period čekanja na naplatu je 148 i 145 dana. Za konsultantske usluga i usluge u oblasti finansija na plaćanje se čeka 143 dana. Kod farmaceutskih proizvoda i proizvoda od gume rokovi plaćanja dostižu 129, odnosno 127 dana. U proizvodnji i prometu plastike čeka se 119 dana. Ozbiljan biznis se danas ne može zamisliti bez računara, ali i IT stručnjaci moraju da se strpe, i to 112 dana. Najbolje prolaze bankari jer oni na plaćanje čekaju 13 dana, i turistički poslenici – 53 dana.
Daleko je još Unija
Približavanje Evropskoj uniji trebalo bi da donese skraćanje rokova plaćanja. U najrazvijenijim zemljama EU rokovi su 30 dana. Novije članice EU nisu tako revnosne pa se, recimo, u Poljskoj isporučeno naplati za 45 dana. Najnovija članica EU, Hrvatska, ima još duži rok – 60 dana. Uprkos razlikama, mora se priznati da su odstupanja desetak dana, dok kod nas rokovi plaćanja premašuju stotine dana.
U strukturi dugovanja banke nisu više one kojima se najviše duguje. Listu dugovanja predvode parafiskalni nameti – 29,4 odsto, a bankari su na drugom mestu – 28,4 odsto anketiranih, a slede poslovni partneri i dobavljači – 21,5 procenat. Kompanije i preduzetnici koji su učestvovali u anketi duguju državi za poreze, carine i akcize – njih 11,3 odsto, a sve drugo je zastupljeno s 9,1 odsto.
U odnosu na istu anketu rađenu pošle godine, najviše su se smanjila dugovanja za akcize: s 20,8 odsto na 11,3. Najviše se povećao broj komapnija koje duguju za parafiskalne namete, gde je skok čak 7,5 odsto, dok je kod dobavljača taj procenat 4,9. To govori o tome da država efikasnije naplaćuje carine, poreze i akcize.
Dok čekaju da naplate isporučeno, a da bi mogli da nastave poslovanje i isplate plate i izmire obaveze državi, privrednici su prinuđeni na to da se zadužuju. Problem se najčešće prevazilazi uzmanjem kratkoročnih kredita uz kamatu do 10 do 13 odsto godišnje, što je cena za finansijsku nedisciplinu.
D. Vujošević