Porodici za pristojan život fali 20.000 dinara

Razlog je sasvim jednostavan: prohtevi i potrebe porodica se razlikuju, a razlikuju se i zarade. Naime, prošlomesečna prosečna zarada iznosila je 48.000 dinara, ali to, naravno, ne znači da je primaju svi zaposleni, odnosno ona je statistički prikaz primanja i broja onih koji rade pa je jasno da ima zaposlenih čija su mesečna primanja mnogo viša od prosečne zarade, ali i onih čije su koverte svakog meseca daleko tanje od republičkog proseka.

Bilo kako bilo, i s prosečnom zaradom nije lako pregurati mesec, platiti sve troškove, kupiti sve što je potrebno, a uz prosečnih 48.000 dinara izvesno je da jedna plata nije dovoljna za podmirirvanje troškova prosečne potrošačke korpe. Naime, u junu je za prosečnu potrošačku korpu bilo potrebno 69.566 dinara, odnosno više od 20.000 dinara više nego što je iznosila prošlomesečna prosečna zarada. Ipak, dovoljno je za podmirivanje troškova minimalne potrošačke korpe u junu, za koju je trebalo 36.900 dinara. Odnos presečne zarade i pokrivenosti potrošačke korpe nisu se izmenili već godinama. Naime, poslednje četiri godine prosečna zarada nije dovoljna za prosečnu potrošačku korpu, ali jeste za onu minimalnu.

U obe potrošačke korpe najveća izdvajanja prosečne porodice od tri člana su za hranu i bezalkoholna pića jer zahvataju oko 40 odsto vrednosti prosečne potrošačke korpe, dok za te potrebe iz minimalne korpe odlazi 45 odsto ukpnog iznosa. Nakon toga slede komunalni troškovi, te struja, gas i ostali energenti, oko 20 odsto, a potom troškovi transporta, alkoholnih pića i duvana, te kupovina odeće i obuće, na šta otpada oko pet odsto prosečne potrošačke korpe, a 3,35 odsto minimalne... Tu su još i troškovi opreme za domaćinstvo, komunikacije, zdravstvo, rekreacija i kultura, restorani... a najamanje se izdvaja za obrazovanje – u prosečnoj potrošačkoj korpi za te namene planirano je 0,68 odsto novca, ili 475 dinara, a u minimalnoj 0,34 odsto, odnosno 123 dinara

Računica kaže da je za kupovinu mesa prosečnoj porodici od tri člana mesečno potrebno 7.235 dinara, a u korpu se smesti četiri kilograma svinjskog mesa, 4,5 kilograma pilećeg i 0,70 kilograma junetine. To zapravo znači ukupno jedva nešto malo više od deset kilograma mesa pa oni čija zarada zaleže za pokrivanje prosečne potrošačke korpu dnevno imaju na raspolaganju po oko 110 grama mesa. U korpi su i suhomesnati proizvodi (suva svinjska rebra i vrat, slanina, viršle, čajna kobasica, stišnjena šunka, pašteta i mortadela) – oko 4,5 kilograma, pa svaki član tročlane porodica za doručak i večeru dnevno raspolaže s oko 50 grama. Trpeza minimalne potrošačke korpe daleko je skoromnija jer je mesečno na njoj pet kilograma mesa, odnosno manje od 60 grama dnevno, i 2,7 kilograma suhomesnatih proizvoda, pa je porcija za doručak i večeru gotovo nevidljiva. 

Slično je i kad su u pitanju voće i povrće jer je za te troškove u prosečnoj potošačkoj korpi planirano oko 5.500 dinara. Najviše je u korpi krompira – 13 kilograma i jabuka – 8,5 kilograma, a najmanje pečuraka – oko pola kilograma i suvih šljiva – svega 100 grama. U minimlanoj potrošačkoj korpi za kupovinu voća i povrća izdvaja se oko 3.000 dinara i takođe je najviše krompira – 7,5 kilogarma, dok je jabuka pet kilograma, a najmanje je spanaća – pola kilograma. U obe korpe smesti se i južno voće, pa je tako u prosečnoj planirano da se mesečno kupi 1,3 kilogram pomoradži, 1,5 kilogram banana i pola kilograma limuna, a u minimalnoj po kilogram banana i naranyi i svega 200 grama limuna.

D. Mlađenović

Dovoljno za 320 litara goriva

Prosečna zarada u Srbiji u julu dovoljna je da se kupi 96 kilograma svinjskog mesa, ili 73 kilograma junetine, ili oko 156 kilograma pilećeg mesa, ili oko 56 kilograma suve slanine. Radnik s prosečnom zaradom u Srbiji mesečno radi za, recimo, 320 litara goriva, ili za gotovo isto toliko kilograma pomoranyi ili nešto više kilograma kajsija... Može se kupiti i LCD televizor, ali će za kupovinu veš-mašine nedostajati oko 11.000 dinara.