Породици за пристојан живот фали 20.000 динара

Разлог је сасвим једноставан: прохтеви и потребе породица се разликују, а разликују се и зараде. Наиме, прошломесечна просечна зарада износила је 48.000 динара, али то, наравно, не значи да је примају сви запослени, односно она је статистички приказ примања и броја оних који раде па је јасно да има запослених чија су месечна примања много виша од просечне зараде, али и оних чије су коверте сваког месеца далеко тање од републичког просека.

Било како било, и с просечном зарадом није лако прегурати месец, платити све трошкове, купити све што је потребно, а уз просечних 48.000 динара извесно је да једна плата није довољна за подмирирвање трошкова просечне потрошачке корпе. Наиме, у јуну је за просечну потрошачку корпу било потребно 69.566 динара, односно више од 20.000 динара више него што је износила прошломесечна просечна зарада. Ипак, довољно је за подмиривање трошкова минималне потрошачке корпе у јуну, за коју је требало 36.900 динара. Однос пресечне зараде и покривености потрошачке корпе нису се изменили већ годинама. Наиме, последње четири године просечна зарада није довољна за просечну потрошачку корпу, али јесте за ону минималну.

У обе потрошачке корпе највећа издвајања просечне породице од три члана су за храну и безалкохолна пића јер захватају око 40 одсто вредности просечне потрошачке корпе, док за те потребе из минималне корпе одлази 45 одсто укпног износа. Након тога следе комунални трошкови, те струја, гас и остали енергенти, око 20 одсто, а потом трошкови транспорта, алкохолних пића и дувана, те куповина одеће и обуће, на шта отпада око пет одсто просечне потрошачке корпе, а 3,35 одсто минималне... Ту су још и трошкови опреме за домаћинство, комуникације, здравство, рекреација и култура, ресторани... а најамање се издваја за образовање – у просечној потрошачкој корпи за те намене планирано је 0,68 одсто новца, или 475 динара, а у минималној 0,34 одсто, односно 123 динара

Рачуница каже да је за куповину меса просечној породици од три члана месечно потребно 7.235 динара, а у корпу се смести четири килограма свињског меса, 4,5 килограма пилећег и 0,70 килограма јунетине. То заправо значи укупно једва нешто мало више од десет килограма меса па они чија зарада залеже за покривање просечне потрошачке корпу дневно имају на располагању по око 110 грама меса. У корпи су и сухомеснати производи (сува свињска ребра и врат, сланина, виршле, чајна кобасица, стишњена шунка, паштета и мортадела) – око 4,5 килограма, па сваки члан трочлане породица за доручак и вечеру дневно располаже с око 50 грама. Трпеза минималне потрошачке корпе далеко је скоромнија јер је месечно на њој пет килограма меса, односно мање од 60 грама дневно, и 2,7 килограма сухомеснатих производа, па је порција за доручак и вечеру готово невидљива. 

Слично је и кад су у питању воће и поврће јер је за те трошкове у просечној потошачкој корпи планирано око 5.500 динара. Највише је у корпи кромпира – 13 килограма и јабука – 8,5 килограма, а најмање печурака – око пола килограма и сувих шљива – свега 100 грама. У минимланој потрошачкој корпи за куповину воћа и поврћа издваја се око 3.000 динара и такође је највише кромпира – 7,5 килогарма, док је јабука пет килограма, а најмање је спанаћа – пола килограма. У обе корпе смести се и јужно воће, па је тако у просечној планирано да се месечно купи 1,3 килограм помораџи, 1,5 килограм банана и пола килограма лимуна, а у минималној по килограм банана и naranyi и свега 200 грама лимуна.

Д. Млађеновић

Довољно за 320 литара горива

Просечна зарада у Србији у јулу довољна је да се купи 96 килограма свињског меса, или 73 килограма јунетине, или око 156 килограма пилећег меса, или око 56 килограма суве сланине. Радник с просечном зарадом у Србији месечно ради за, рецимо, 320 литара горива, или за готово исто толико килограма pomoranyi или нешто више килограма кајсија... Може се купити и ЛЦД телевизор, али ће за куповину веш-машине недостајати око 11.000 динара.