Počelo blago pojeftinjenje dinarskih kredita
Bankare i njihove klijente čekaju prilično zanimljiva događanja u narednom periodu. Narodna banka Srbije je početkom ovog meseca snizila referentnu stopu na 3,75 odsto .
S druge strane, iz Vlade već poduže stižu najave o povećanju plata i penzija, i to ne malom. Sve to zajedno znači da bi se klijenti banaka mogli ubuduće zaduživati pod povoljnijim uslovima te lakše otplaćivati rate.
Blagodeti sniženja referentne stope prvi su osetili dužnici koji bankama vraćaju kredite po varijabilnoj stopi. Ona se pak računa tako što se na belibor doda bankarska marža. Osnovna stopa, belibor, jeste ona po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju dinarska sredstva, i to je osnovica za sve dinarske kamate. Ona je koncem avgusta bila četriri odsto, a sada je pala na 3,75. Banke kod nas odobravaju kredite uz nominalnu kamatu od 6,95 odsto plus tromesečni belibor. Ta kamata je pala s 10,70 na 10,48. Nisu se pretrgli, rekli bi dužnici, ali...
Banka koja je među prvima reagovala na sniženje referentne stope je Kredi agrikol. Kod njih se odnedavno najniža stopa za dinarske pozajmice kreće od 6,90 odsto nominalno. Pre je najniži nivo kamatne stope bio 7,90 na godišnjem nivu.
O tome šta je realno očekivati u narednom periodu dr Zoran Gurbišić s Beogradske bankarske akademije kaže:
„Niža referentna stopa NBS-a svakako otvara mogućnost da kamate na dinarske zajmove padnu“, navodi on.“A koliko će to banke iskoristiti, ostaje da se vidi. Izvesno je da će povoljnija ponudam a uz povećane plate u javnom sektoru koje se najavljuje i penzije, otvoriti vrata lakšim odlukama klijenata da se zaduže. A i bankama će odgovarati što će klijenti imati veći kapacitete za zaduživanje. Naravno, mnogi se pitaju da li će banke nuditi još povoljnije uslove, odnosno hoće li NBS i dalje snižavati referentnu stopu. Smatram da to ne treba očekivati u dogledno vreme jer za to objektivno sada nema uslova.“
Survala se referntna stopa
Snižavanjem referentne stope na 3,75 odsto ona se praktično našla na nikad nižem nivou. Pre deset godina bila je 7,5 odsto. Klijenti banka su se tada zaduživali ideksirano u stanoj valuti, mahom u evrima. Rate tih kredita su se i tada kao i sada vraćale u skladu s kretanjem dinara na kursnoj listi. Iz tog perioda mnogima je kao uspomena ostao kredit indeksiran u švajcarskim francima.
Član Izvršnog odbora Kredi agrikol banke Svetozar Šijačić smatra da će u narednom periodu biti novih ponuda banka, i to s kamatama nižim od postojećih. Pad referentne stope omogućio je da se kamata snizi. Hoće li Kredi agrikol slediti i kolege?
Predsednik izvršnog odbora Nove ljubljanske banke Branko Greganović kaže da, osim kamata na dinarske pozajmice s varijabilnom stopom, može biti i drugih.„Ako se taj trend nastavi, može doći i do sniženja kamata i na dinarske kredite koji nemaju varijabilnu stopu, ali do kraja ove godine ne očekujem osetno snižavanje tržišnih kamatnih stopa – kaže on.“
Građani u Srbiji već nekoliko godina uzimaju najpopularnije refinasirajuće zajmove gotovo isključivo u dinarima. Kamate su pale, nema obaveznog učešća od 30 odsto kao kod indeksiranih kredita. Što se tiče kamata, one su kod nas baš različite. Najzanimljivija je svakako velika razlika koja se javlja izmeđi nominalne kamate stope i efektivne. Nominalno banke nude kredite po stopama od 6,9 do 8,9 odsto. Međutim, to je efektivno više od deset odsto, tačnije od 10 do 14. Ta druga je, u suštini, merilo za ukupan trošak koji će klijent snositi za uzeti zajam. Zato na sve troškove, sem nominalne stope i samog iznosa rate, treba dobro obratiti pažnju.
D. Vujošević