Почело благо појефтињење динарских кредита

С друге стране, из Владе већ подуже стижу најаве о повећању плата и пензија, и то не малом. Све то заједно значи да би се клијенти банака могли убудуће задуживати под повољнијим условима те лакше отплаћивати рате.

Благодети снижења референтне стопе први су осетили дужници који банкама враћају кредите по варијабилној стопи. Она се пак рачуна тако што се на белибор дода банкарска маржа. Основна стопа, белибор, јесте она по којој банке једна другој позајмљују динарска средства, и то је основица за све динарске камате. Она је концем августа била  четрири  одсто, а сада је пала на 3,75. Банке код нас одобравају кредите уз номиналну камату од 6,95 одсто плус тромесечни белибор. Та камата је пала с 10,70 на 10,48. Нису се претргли, рекли би дужници, али...

Банка која је међу првима реаговала на снижење референтне стопе је Креди агрикол. Код њих се однедавно најнижа стопа за динарске позајмице креће од 6,90 одсто номинално. Пре је најнижи ниво каматне стопе био 7,90 на годишњем ниву.

О томе шта је реално очекивати у наредном периоду др Зоран Гурбишић с Београдске банкарске академије каже:

„Нижа референтна стопа НБС-а свакако отвара могућност да камате на динарске зајмове падну“, наводи он.“А колико ће то банке искористити, остаје да се види. Извесно је да ће повољнија понудам а уз повећане плате у јавном сектору које се најављује и пензије, отворити врата лакшим одлукама клијената да се задуже. А и банкама ће одговарати што ће клијенти имати већи капацитете за задуживање. Наравно, многи се питају да ли ће банке нудити још повољније услове, односно хоће ли НБС и даље снижавати референтну стопу. Сматрам да то не треба очекивати у догледно време јер за то објективно сада нема услова.“

Сурвала се рефернтна стопа



Снижавањем референтне стопе на 3,75 одсто она се практично нашла на никад нижем нивоу. Пре десет година била је 7,5 одсто. Клијенти банка су се тада задуживали идексирано у станој валути, махом у еврима. Рате тих кредита су се и тада као и сада враћале у складу с кретањем динара на курсној листи. Из тог периода многима је као успомена остао кредит индексиран у швајцарским францима.   

Члан Извршног одбора Креди агрикол банке Светозар Шијачић сматра да ће у наредном периоду бити нових понуда банка, и то с каматама нижим од постојећих. Пад референтне стопе омогућио је да се камата снизи. Хоће ли Креди агрикол следити и колеге?

Председник извршног одбора Нове љубљанске банке Бранко Грегановић каже да, осим камата на динарске позајмице с варијабилном стопом, може бити и других.„Ако се тај тренд настави, може доћи и до снижења камата и на динарске кредите који немају варијабилну стопу, али до краја ове године не очекујем осетно снижавање тржишних каматних стопа – каже он.“

Грађани у Србији већ неколико година узимају најпопуларније рефинасирајуће зајмове готово искључиво у динарима. Камате су пале, нема обавезног учешћа од 30 одсто као код индексираних кредита. Што се тиче камата, оне су код нас баш различите. Најзанимљивија је свакако велика разлика која се јавља измеђи номиналне камате стопе и ефективне. Номинално банке нуде кредите по стопама од 6,9 до 8,9 одсто. Међутим, то је ефективно више од десет одсто, тачније од 10 до 14. Та друга је, у суштини, мерило за укупан трошак који ће клијент сносити за узети зајам. Зато на све трошкове, сем номиналне стопе и самог износа рате, треба добро обратити пажњу.

 

Д. Вујошевић