Pljačkaši u lažnim internet prodavnicama

U Skupštini Srbije nedavno su usvojene izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini. Tako smo se svrstali među zemlje u kojima se elektronska trgovina odvija po najnaprednijim modelima u svetu. Međutim, kada su u pitanju poslovi te vrste, opreza nikada dosta.. Taj način pazara sve je popularniji kod nas: lane je 1,8 milion potrošača iz naše zemlje  kupovao u e-radnjama i potrošili su 317 miliona dolara, što govori da je moderna regulativa neophodna.

Jedna od novina koje stižu na naše tržište sa zakonskim izmenama  je „misteri šoper”. To je, u suštini, inspektor koji se predstavlja kao običan kupac i kupuje da bi došao do dokaza o nelegalnoj trgovini i eventualnim zloupotrebama.

– Idemo ka tome da se naši kupci osećaju sigurno – kaže državna sekretarka u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija Tijana Matić.

Zabranjeno je tražiti...

Pre nego što i pomisle da ukucaju podatke koje im neko na internetu traži, potrošači treba da znaju sledeće: niko nema prava da im traži PIN kodove, fotografiju kartice, lozinke i druge oznake za korisničke servise. Ozbiljni partneri u lancu kupovine, bilo da se radi o bankama ili prodavnicama, to neće ni zahtevati od kupaca. Ukoliko se potrošaču kod bilo koje transakcije pojave takvi zahtevi, najbolje će uraditi da odmah zatvori stranicu i najbolje zaboravi da preko nje ubuduće bilo šta traži.

Dobra zakonska podloga svakako štiti sve učesnike u toj vrsti trgovine, međutim, i ona druga strana se sve više usavršava.

Jedna od novina, koje i te kako mogu naneti štetu je „fišing”. Tu se u suštini radi o krađi identiteta, koji se završava pravom krađom. Prevaranti naprave falsifikat zvanične stranice neke kompanije s interneta, odnosno društvenih mreža. Zatim budućoj žrtvi  –potencijalnom kupcu – šalju mejlove, poruke. Traže da im se za zaključenje transakcije dostave podaci o korisničkom računu, šifra, broj PIN-a platnih kartica. Pri tom se obično nude odlične cene i popusti za proizvode ili turistička putovanja i slično. Ukoliko im korisnik poveruje i nasedne, odnosno prikaže svoje podatke, od tog trenutka pa do krađe put je lak i brz. U pogledu prihvatanja takvih ponuda posebno treba da budu oprezni kolekcionari ili ljudi koji se bave nekih hobijem ili sportom rekreatvino. Pre nego što im podmetnu lažnu ponudu, prevaranti obično dobor prouče njihove navike i želje te tako mogu lakše manipulisati žrtvom, odnosno naterati je da se otvori i prikaže svoje podatke. Jedan od efikasnijih lekova za takvo ponašanje je oprez. Korisnici interneta treba dobro da paze kome prikazuju podatke i uopšte informacije o sebi. Tu važi pravilo „što manje, to bolje”. Osim toga, ako se klijentu bilo šta učini sumnjivo, bolje je da odustane od kupovine robe ili usluge nego da se izloži kao buduća žrtva. Ukoliko mu je baš izuzetno stalo do određene robe ili usluge, najbolje će učiniti da proveri o čemu se radi. Takođe treba da prati informacije o eventualnim zloupotrebama, sumnjivim e-prodavnicama i sajtovima te da to dobro zapamti. Tu bi i „mister šoper” i njegova otkrića trebalo da budu od koristi kada se javno objave

– Internet je doneo promene u naš život, ali i otvorio vrata kreativnim prevarantima – kaže korodinatorka programa za finansijsku edukaciju u Erste banci Marija Mutić. – Žrtve su najčešće ljudi koji nemaju dovoljno znanja i obrazovanja.     

D. Vujošević