Пљачкаши у лажним интернет продавницама
Електронске продавнице све су популарније међу домаћим потрошачима. Та материја код нас није била довољно регулисана.
У Скупштини Србије недавно су усвојене измене и допуне Закона о електронској трговини. Тако смо се сврстали међу земље у којима се електронска трговина одвија по најнапреднијим моделима у свету. Међутим, када су у питању послови те врсте, опреза никада доста.. Тај начин пазара све је популарнији код нас: лане је 1,8 милион потрошача из наше земље куповао у е-радњама и потрошили су 317 милиона долара, што говори да је модерна регулатива неопходна.
Једна од новина које стижу на наше тржиште са законским изменама је „мистери шопер”. То је, у суштини, инспектор који се представља као обичан купац и купује да би дошао до доказа о нелегалној трговини и евентуалним злоупотребама.
– Идемо ка томе да се наши купци осећају сигурно – каже државна секретарка у Министарству трговине и телекомуникација Тијана Матић.
Забрањено је тражити...
Пре него што и помисле да укуцају податке које им неко на интернету тражи, потрошачи треба да знају следеће: нико нема права да им тражи ПИН кодове, фотографију картице, лозинке и друге ознаке за корисничке сервисе. Озбиљни партнери у ланцу куповине, било да се ради о банкама или продавницама, то неће ни захтевати од купаца. Уколико се потрошачу код било које трансакције појаве такви захтеви, најбоље ће урадити да одмах затвори страницу и најбоље заборави да преко ње убудуће било шта тражи.
Добра законска подлога свакако штити све учеснике у тој врсти трговине, међутим, и она друга страна се све више усавршава.
Једна од новина, које и те како могу нанети штету је „фишинг”. Ту се у суштини ради о крађи идентитета, који се завршава правом крађом. Преваранти направе фалсификат званичне странице неке компаније с интернета, односно друштвених мрежа. Затим будућој жртви –потенцијалном купцу – шаљу мејлове, поруке. Траже да им се за закључење трансакције доставе подаци о корисничком рачуну, шифра, број ПИН-а платних картица. При том се обично нуде одличне цене и попусти за производе или туристичка путовања и слично. Уколико им корисник поверује и наседне, односно прикаже своје податке, од тог тренутка па до крађе пут је лак и брз. У погледу прихватања таквих понуда посебно треба да буду опрезни колекционари или људи који се баве неких хобијем или спортом рекреатвино. Пре него што им подметну лажну понуду, преваранти обично добор проуче њихове навике и жеље те тако могу лакше манипулисати жртвом, односно натерати је да се отвори и прикаже своје податке. Један од ефикаснијих лекова за такво понашање је опрез. Корисници интернета треба добро да пазе коме приказују податке и уопште информације о себи. Ту важи правило „што мање, то боље”. Осим тога, ако се клијенту било шта учини сумњиво, боље је да одустане од куповине робе или услуге него да се изложи као будућа жртва. Уколико му је баш изузетно стало до одређене робе или услуге, најбоље ће учинити да провери о чему се ради. Такође треба да прати информације о евентуалним злоупотребама, сумњивим е-продавницама и сајтовима те да то добро запамти. Ту би и „мистер шопер” и његова открића требало да буду од користи када се јавно објаве
– Интернет је донео промене у наш живот, али и отворио врата креативним преварантима – каже кородинаторка програма за финансијску едукацију у Ерсте банци Марија Мутић. – Жртве су најчешће људи који немају довољно знања и образовања.
Д. Вујошевић
