Olakšice i za stare dužnike u švajcarskim francima

Od svih dužnika u gradaciji gore,loše najgore ovo treće važi za one koji su ostali bez stana ali ne i bez rata za otplatu kredita. To su ljudi kojima je stan ili druga nekretnina preko privatnih izvršitelja prodata; ali suma koja je tada dobijena nije bila dovoljna da se pokrije kredit. Oni su nastavili da otplaćuju pozajmljeno do namirenja obaveze.

Privatni izvršitelji mogu  da blokiraju dve trećine plate što je u ovakvim slučajivma i bilo pravilo. O tome kako se kod nas živi od cele plate a kamoli od njene trećine ne trba trošiti reči.

Kada počne primena leks specijasa ovi dužnici imaće jednako pravo da traže otpis. Znači glavnica će i se manjiti za 38 odsto a onda će preostali deo duga nastaviti da otplaćuju po stopi od 3,8 odsto tukoliko se radi o varijabilnoj kamati odnosno po četiri procenta godišnje, ako je stopa određena fiksno pri zaključenju ugovora sa bankom. Ova cela transakcija neće ići automatski. Ukoliko žele otpis i da im se olakša otplata i dužnici koji su ostali bez stana moraće takođe da se jave banci. Tada će s bankom zaključiti ugovor o konverziji.

Od trenutka kada leks specijalis stupi na snagu postupak prinudnog izvršenja može biti dalje nastavljen samo ukoliko dužnik ne prihvati konverziju fanka u evro. Ukoliko zaduženi prihvati konverziju otplata će se tada nastaviti. Odnosno on će izmirivati obaveze po novom planu otplate koji će biti jasno definisan novim ugovorm sa bankom.

Najveći deo sume koja se otpisuje pada na teret poslovnih banaka koje su ove kredite i odobrile. To je 90 odsto. Preostali deo od 10 odsto pašće na državu odnosno platiće to poreski obveznici. Mnogi se ne slažu sa tim da plaćaju tuđe dugove pa još za stanove posebno što među zaduženim švajcarcima ima i velikih kvadratura pa i vila. Ali trijažu na one koji su kupili krov nad glavom i one koji se luksuzitaju očigledno je bilo teško napraviti.

U Srbiji ove kredite sada otplaćuje 15.785 klijenata banaka. Ukupno je podignuto 22.000 kredita vezanih za švajcarsku valutu. Što se tiče razlike od onih 6.815 klijenata, zna se da je 3.000 tužilo banke. Ostali su ugovore raskinuli. Tih 3.815 su ređe uspevali da pronađu novac i vrate kredite a češće su njihove nekretnine prodate na aukcijama. Ovim klijentima će olakšice pomoći. Kada otplate kredite moći će da odahnu ali će i dalje biti bez stanova.

Treba reći da klijenti kojima se ove olakšice ne sviđaju mogu da pravdu potraže na sudu.

Klijenti koji muku muče sa frankom i prethodnih godina su preko svojih udruženja u više navrata organizovali proteste i kampovali pred instutucijama za koje su smatrali da mogu da im reše problem i ne kriju da su očekivali više. Međutim, Jelena Pavlović, predsednice udruženja CHF, očekuje da većina dužnika prihvati olakšice koje im leks specijalis donosi.

D. Vujošević