Novi zakon doneće manje troškove kod plaćanja karticama
U manjim trgovačkim radnjama i buticima trgovci često ne primaju platne kartice , a razlog su visoke provizije koje im banke i kartičarske kompanije obračunavaju na ovu vrstu plaćanja.
Politikom visokih naknada ugroženi su i potrošači u manjim gradovima i selima jer se u mini markete može samo sa gotovinom. Međutim, to bi trebalo uskoro da se promeni jer primena Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih kartica, koji je usvojen još letos u Skupštini Srbije, počinje od 17. decembra, dok drugi ovih propisa stupa na snagu od 19. juna naredne godine.
Narodna banka Srbije nedavno je objavila vodič za trgovce vezan za pomenuti Zakon čije novine im omogućavaju da sa banakrima pregovaraju o naknadama i uslovima korišćenja terminala za prihvat “plastike” i neće više biti u situaciji da je sve po sistemu “uzmi ili ostavi”, a kako bankari žele… Banka sa kojom trgovac ugovara korišćenje platnih kartica i to i kreditnih i debitnih bile one iz programa Viza, Masterkard ili domaća Dina obično nude trgovcima da ih koriste sve zajedno i sabiraju troškove pa naplaćuju po proseku. Iz NBS savetuju trgovcima da od banaka zatraže ponudu koja prikazuje naknade pojedinačno za različite vrste kartica i brendove. Kada to vidi, trgovac će moći da sagleda troškove za svaku karticu. Prema slovu pomenutog Zakona banke trgovce više ne mogu uslovaljavati prijemom svih kartica ili samo određenih.
Trgovci treba da obrate pažnju na dve stavke, a to su međubankarske naknade i naknade kartičarskog sistema. Prva je suma koju banka plaća drugoj finansijskoj kući na prodajnom mestu kada kupac plaća karticom. Što je ona viša veća je i suma novca koju trgovac plaća banci. Druga kartičarska naknada odnosi se na sumu koju kartičarski sistemi Viza i Master naplaćuju banci za korišćenje infrastrukture preko koje platne tansakcije idu. Svaki kartičarski sistem ima svoju politiku pa se i pomenute naknade razlikuju između kao i za vrste platnih kartica. Ova naknada se uključuje u međubankarsku naknadu pa opet ide na trošak trgovaca. Da bi tačno znali koji im je trošak, trgovci od banke treba da zahtevaju da im one ove podatke dostavi pojedinačno za svaku karticu i to i za međubankarsku i za kartičarsku naknadu. Tek kada troškove prostudiraju mogu izabrati koju će karticu prihvatati kao zamenu za gotovinu.
Poslednja karika u lancu su naravno potrošači, a trgovci treba da inspiriše svoje mušterije da kupuju karticom koja njemu najviše odgovara i to kroz različite popuste i akcije ili na neki drugi način.
Dušanka Vujošević
