Нови закон донеће мање трошкове код плаћања картицама
У мањим трговачким радњама и бутицима трговци често не примају платне картице , а разлог су високе провизије које им банке и картичарске компаније обрачунавају на ову врсту плаћања.
Политиком високих накнада угрожени су и потрошачи у мањим градовима и селима јер се у мини маркете може само са готовином. Међутим, то би требало ускоро да се промени јер примена Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних картица, који је усвојен још летос у Скупштини Србије, почиње од 17. децембра, док други ових прописа ступа на снагу од 19. јуна наредне године.
Народна банка Србије недавно је објавила водич за трговце везан за поменути Закон чије новине им омогућавају да са банакрима преговарају о накнадама и условима коришћења терминала за прихват “пластике” и неће више бити у ситуацији да је све по систему “узми или остави”, а како банкари желе… Банка са којом трговац уговара коришћење платних картица и то и кредитних и дебитних биле оне из програма Виза, Мастеркард или домаћа Дина обично нуде трговцима да их користе све заједно и сабирају трошкове па наплаћују по просеку. Из НБС саветују трговцима да од банака затраже понуду која приказује накнаде појединачно за различите врсте картица и брендове. Када то види, трговац ће моћи да сагледа трошкове за сваку картицу. Према слову поменутог Закона банке трговце више не могу условаљавати пријемом свих картица или само одређених.
Трговци треба да обрате пажњу на две ставке, а то су међубанкарске накнаде и накнаде картичарског система. Прва је сума коју банка плаћа другој финансијској кући на продајном месту када купац плаћа картицом. Што је она виша већа је и сума новца коју трговац плаћа банци. Друга картичарска накнада односи се на суму коју картичарски системи Виза и Мастер наплаћују банци за коришћење инфраструктуре преко које платне тансакције иду. Сваки картичарски систем има своју политику па се и поменуте накнаде разликују између као и за врсте платних картица. Ова накнада се укључује у међубанкарску накнаду па опет иде на трошак трговаца. Да би тачно знали који им је трошак, трговци од банке треба да захтевају да им оне ове податке достави појединачно за сваку картицу и то и за међубанкарску и за картичарску накнаду. Тек када трошкове простудирају могу изабрати коју ће картицу прихватати као замену за готовину.
Последња карика у ланцу су наравно потрошачи, а трговци треба да инспирише своје муштерије да купују картицом која њему највише одговара и то кроз различите попусте и акције или на неки други начин.
Душанка Вујошевић
