Na cenu kupljenog u inostranstvu preko 100 evra dodati trećinu na carinu

S tom sumom se može lepo provesti pa ponešto i kupiti. Drama može nastati na granici kada, nakon kontrole, krene carinjenje robe.

Roba kupljena u inostranstvu iz prtljaga građana podleže carini samo ako je njena vrednost veća od 100 evra. Do te sume se ne plaćaju dažbine ako je namenjeno za ličnu upotrebu.

U slučaju da roba nije za trgovinu, turista će platiti carinu po opštoj tarifi od deset odsto, plus porez na dodatu vrednost po stopi od 20 procenata za većinu robe koja u koferima stiže s odmora. Tu spadaju garderoba, obuća, knjige, računari i dodatna oprema za njih te tehnička roba namenjena upotrebi u domaćinstvu a ne daljoj trgovini ili proizvodnji.

Hoće li pomenute dažbine platiti ili ne zavisi od toga šta će na pitanje carinika „Imate li nešto da prijavite?” odgovoriti „da” ili „ne”. Znamo već da pojedini prođu tek tako. U slučaju kada je carinska kontorla obimnija i carinik pronađe robu čija vrednost ulazi u carinsku tarifu, plaćanje pomenutih dažbina je neminovno. Ukoliko turista kod sebe ima račun, i to važeći, s podacima, i ta cena će se uzimati kao relevantna za carinjenje. Ukoliko je pak bez računa, carinik će je odrediti na osnovu slične robe, shodno Carinskom zakonu i drugim propisima, pa će se na to dodati svi već pomenuti troškovi. Drugim rečima, nemojte pokušavati da ubedite nikoga da računar košta 15 evra i slično.

Mnogima će, kada se vraćaju kući, biti naporno da nose to što su kupili pa će sami sebi ili prijateljima i rođacima poslati robu poštom. U tom slučaju imaće dodatni trošak. Recimo, ako je neko kupio patike, mobilni telefon ili nešto slično u vrednosti od sto evra, na granici plaća 10 plus 20 odsto. U slučaju da pošiljka stiže poštom, u osnovicu za obračun carinske tarife od 10 odsto plus PDV od 20 ulazi i poštarina. Odnonso, umesto 130 evra, platiće sve troškove 135,2.

Građani koji putuju u inostranstvo treba da znaju da u velikom broju zemalja imaju pravo na povraćaj poreza na kupljenu robu. Među njima su i Mađarska i Grčka, koje spadaju u veoma popularne destinacije. Kod severnih suseda pre prelaska granice treba pokazati pasoš, popuniti formular koji će carinik s mađarske strane overiti. Prilikom sledećeg boravka novac se dobija nazad na za to određenim mestima.

Turisti ne moraju da strahuju da će im država povećavati carine, čak i kada bi situacija u državnoj kasi bila takva da bi to bilo poželjno. Razlog za to je naš put ka Evropskoj uniji.

Srbija na putu ka Uniji treba svoje propise da harmonizuje s tamošnjim. To se, naravno, odnosi i na carinu. Zato iskaknja neće biti.

Što se tiče robe koja se može unositi u Srbiju, i mi smo, kao i druge zemlje, osetljivi na akciznu i luksuznu robu. Može se uneti 200 komada cigareta, litar alkoholnog pića i jedan parfem. U Srbiju se mogu unositi i žive životinje i oružje, ali ali je tu tretman poseban.

D. Vujošević