Mladi neće da rade za siću, a stariji moraju
Iako je nezaposlenost u Srbiji smanjena, izvesno je da ima mnogo onih koji su bez posla, ali je, sudeći po oglasima istaknutim na mnogim radnjama, kioscima, buticima, pekarama... isto tako izvesno i da su mnoga radna mesta gotovo stalno upražnjena.
Slobodno bi se moglo reći da za pojedinim radnim mestima uvek postoji potreba, a najčešće je reč o onima za koja nije potrebna određena struka.
Na tim radnim mestima izmena radnika je česta, a razloga za to je više i, iako se mogu razlikovati od radnika do radnika, među njima su sigurno presudni visina primanja i radno vreme. Naime, gotovo po pravilu, zarada je oko 25.000 dinara, dosta je i poslodavaca koji pokrivaju troškove prevoza u gradu, mahom se radi u smenama i tokom sedmice je slobodan samo jedan dan. Mnogi te uslove na radnom mestu prihvataju jer nisu u siutaciji da biraju, bilo zbog stepena obrazovanja, bilo zbog toga što ne mogu da nađu posao u stuci. Naime, među nezaposlenima je mnogo onih bez gotovo ikakvog obrazovanja, pa zbog toga nisu u prilici da mnogo biraju, a mnogo je i onih kojima je ostalo nekoliko godina do penzije.
To je i razlog što stariji od 50 godina, kao i oni koji se bliže 60, pre svega oni s nižim stepenom stručnosti, duže ostaju na radnim mestima na kojima su zarade niske i uslovi rada prilično teški. Mlađi ljudi, bez obzira na stepen stručnosti, lakše pronalaze radno mesto i lakše se odlučuju da posle kratkog vremena odu na neko bolje plaćeno mesto i bolje uslove rada, a ima i onih koji su svesno neko vreme proveli na slabo plaćenom poslu da bi se obučili.
Na čestu izmenu radnika sigurno utiče i odnos između poslodavaca i zaposlenih. Ne treba sumnjati u to da ogroman broj zaposlenih koji zarađuju minimalac radi odgovorno i kvalitetno, ali je nesumnjivo i da nema velike odanosti prema poslodavcu. Razlog za to je, kako kažu, to što poslodavaci retko znaju da cene i vrednuju radnika i njegov odnos prema radu.
Da takvih poslodavaca ima, potvrđuje iskustvo jednog od naših sagovornika sa srednjom stručnom spremom i poslom u struci, koji kod sadašnjeg gazde radi duže od dve godine. Po njegovim rečima, poslodavac je ispoštovao sve što je dogovoreno prilikom prijema, a pozitivne pomake – veću platu, položaj, kao i bonuse, osetio je veoma brzo, pošto se gazda uverio u njegovo znanje, lojalnost i odgovornost na poslu.
Istraživanja pokazuju da zaposleni na dobro plaćenim radnim mestima, koja uglavnom podrazumevaju i više stepene obrazovanja, a time i veću mogućnost izbora, ukazuju na to da su im za odlazak ili dolazak na tu poziciju najvažniji međuljudski odnosi i dobra radna atmosfera, a tek onda zarada. Oni koji rade za minimalac takvu vrstu izbora sebi ne mogu da priušte. Razlog je jednostavan – uz, recimo, zaradu višu od 600 evra, rad u prijatnoj atmosferi i poslodavca koji ceni radnika, verovatno da nekoliko hiljada dinara nije presudno pri izboru posla. S druge strane, kada je zarada manja od 30.000 dinara, bukvalno je svaki dinar važan.
– Pre nego što sam se zaposlio kod sadašnjeg poslodavca, promenio sam nekolio radnih mesta, sva su bila u mojoj struci i na svima sam, manje-više imao sličnu platu, koja je bila nešto viša od minimalca, a slični uslovi su bili i kada sam počeo da radim kod njega – kaže naš sagovornik. – Dakle, nije bilo neke razlike u plati i uslovima rada, ali je stav poslodavca potpuno drugačiji, i to se odmah videlo. Mesečna zarada odavno je viša od 35.000 dinara, kada ima potrebe za prekovremenim radom, to se dogovara i adekvatno plaća, a vikendom se ne radi.
D. Mlađenović