Luksuzni stan u centru zaslužuje porez od hiljadu evra?

Ukoliko se usvoje sugestije stručnjaka za tu oblast i donesu novi zakoni, ubuduće bi osnovicu na koju se cena obračunava diktirala tržišna vrednost stana, ali računata drugačije nego što se to radi sada. Na primer, prizemni stan u centru grada u staroj zgradi sa zidovima od naboja ne bi se više obračunavao po istoj ceni kao kod komšije koji živi u zgradi koja je stara, ali kvalitetnija. U toku je projekat „Reforma poreza na imovinu” koji finansira Vlada Švajcarske. Kada se on završi, sledile bi i izmene propisa.

Kada biste pitali mnoge žitelje Vojvodine koji preferiraju život u gradu gde bi najviše voleli da stanuju, znatan deo njih bi radije izabrao stare salonske stanove u centru nego one modernije u gradskim spavaonicama. Suma poreza se obračunava po prodajnoj ceni kvadrata. To je skupo, ali vlasnici imaju pravo na amortizaciju, koja maksimalno iznosi 40 odsto. Većina tih poželjnih stanova je građena u razdoblju između dva svetska rata pa ispunjavaju sve uslove za puni takav odbitak. Stanovi u novim naseljima su jeftiniji od onih u centru. To se, naravno, oseća i kod obračuna poreza. Međutim, amortizacija je tu manja. Tako se može dogoditi da adaptirana šupa u centru nosi veći porez nego moderna stan iste kvadrature na periferiji.

O tome kako bi te nepravde trebalo ispraviti stručnjak za poreze i profesorka Fakulteta FEFA Milica Bisić kaže da bi prilikom obračuna stana u obzir trebalo uzeti vrednost zgrade, a ne pojedinačnog stana. Pravednije je da čovek plati porez prema vrednosti imovine koju poseduje neog prema zoni gde je ona. Ljudi treba da plaćaju porez prema bogatstvu koje poseduju.

Direktor projekta „Reforma poreza na imovinu” Aleksandar Grunauer kaže:

Ako imate nepokretnost koju sebi ne možete da priuštite prema  vašem kućnom budžetu, prodajte stan, savetuje on.

Kako dodaje, ukoliko je neko nasledio salonski stan od 150 kvadrata u centru grada a živi sam, to mora i da ga košta.

Po njegovim rečima, stan od sto kvadrata u centru na prvoklasnoj lokaciji trebalo bi da ima porez od 1.000 evra godišnje.

Ako se zaključci iz reforme pretoče u praksu pa u propise, uslediće stručna procena nekretnina. To se radi po matematičkom modelu, pri čemu se uzimaju u obzir mnogi parametri.

Posao će biti poveren proceniteljima koji će imati da računaju više činilaca da bi dobili tačnu vrednost na osnovu koje će se izračunavati osnovica za porez. Vlasnike stanova koji su na meti reforme i gde bi povećanje poreskih iznosa u rešenjima trebalo da bude najviše to još ne treba da brine. Tek kada se sve pretoči u propise i primeni, znaće na čemu su. 

O tome da bi to napravilo problem mnogima koji žive u stanovima koje su kupile prethodne generacije on kaže:

Naslednici mogu prodati stan, dobiti dosta novac i živeti tamo gde to sebi mogu dozvoliti.

O tome koliko je ova novina primenjiva na terenu Mileva Kovačević iz lokalne poreske administracije u Rumi kaže:

Gradovi su podeljeni po zonama, podseća ona.

Kako dodaje, svi stariji stanovi imaju maksimalnu amortizaciju.

A to što se događa da i nekvalitetnija gradnja uđe u prve kategorije nije neobično. To vam je prosek kao ono – svi jedu sarmu, a neko jede samo kupus dok drugi jedu samo meso. Videćemo kakve će promene biti, kazala je Kovačevićeva.

Najavljene novine najviše bi mogle zaboleti one u većim gradovima. U manjim varošima velikih razlika među zonama i cenama nekretnina i  nema.

D. Vujošević