Луксузни стан у центру заслужује порез од хиљаду евра?

Уколико се усвоје сугестије стручњака за ту област и донесу нови закони, убудуће би основицу на коју се цена обрачунава диктирала тржишна вредност стана, али рачуната другачије него што се то ради сада. На пример, приземни стан у центру града у старој згради са зидовима од набоја не би се више обрачунавао по истој цени као код комшије који живи у згради која је стара, али квалитетнија. У току је пројекат „Реформа пореза на имовину” који финансира Влада Швајцарске. Када се он заврши, следиле би и измене прописа.

Када бисте питали многе житеље Војводине који преферирају живот у граду где би највише волели да станују, знатан део њих би радије изабрао старе салонске станове у центру него оне модерније у градским спаваоницама. Сума пореза се обрачунава по продајној цени квадрата. То је скупо, али власници имају право на амортизацију, која максимално износи 40 одсто. Већина тих пожељних станова је грађена у раздобљу између два светска рата па испуњавају све услове за пуни такав одбитак. Станови у новим насељима су јефтинији од оних у центру. То се, наравно, осећа и код обрачуна пореза. Међутим, амортизација је ту мања. Тако се може догодити да адаптирана шупа у центру носи већи порез него модерна стан исте квадратуре на периферији.

О томе како би те неправде требало исправити стручњак за порезе и професорка Факултета ФЕФА Милица Бисић каже да би приликом обрачуна стана у обзир требало узети вредност зграде, а не појединачног стана. Праведније је да човек плати порез према вредности имовине коју поседује неог према зони где је она. Људи треба да плаћају порез према богатству које поседују.

Директор пројекта „Реформа пореза на имовину” Александар Грунауер каже:

Ако имате непокретност коју себи не можете да приуштите према  вашем кућном буџету, продајте стан, саветује он.

Како додаје, уколико је неко наследио салонски стан од 150 квадрата у центру града а живи сам, то мора и да га кошта.

По његовим речима, стан од сто квадрата у центру на првокласној локацији требало би да има порез од 1.000 евра годишње.

Ако се закључци из реформе преточе у праксу па у прописе, уследиће стручна процена некретнина. То се ради по математичком моделу, при чему се узимају у обзир многи параметри.

Посао ће бити поверен проценитељима који ће имати да рачунају више чинилаца да би добили тачну вредност на основу које ће се израчунавати основица за порез. Власнике станова који су на мети реформе и где би повећање пореских износа у решењима требало да буде највише то још не треба да брине. Тек када се све преточи у прописе и примени, знаће на чему су. 

О томе да би то направило проблем многима који живе у становима које су купиле prеthodnе генерације он каже:

Наследници могу продати стан, добити доста новац и живети тамо где то себи могу дозволити.

О томе колико је ова новина примењива на терену Милева Ковачевић из локалне пореске администрације у Руми каже:

Градови су подељени по зонама, подсећа она.

Како додаје, сви старији станови имају максималну амортизацију.

А то што се догађа да и неквалитетнија градња уђе у прве категорије није необично. То вам је просек као оно – сви једу сарму, а неко једе само купус док други једу само месо. Видећемо какве ће промене бити, казала је Ковачевићева.

Најављене новине највише би могле заболети оне у већим градовима. У мањим варошима великих разлика међу зонама и ценама некретнина и  нема.

Д. Вујошевић