Investiciona (ne)moć građana, "u minusu" i s finansijskom pismenošću

Građani Srbije na štednji imaju preko devet milijardi evra. Procenjuje se da u slamaricama drže bar još tri milijarde. Finansijski stručnjaci kažu da postoje profitabilniji načini za ulaganja od depozita u bankama.

Teško da će većina štediša potražiti druge opcije. Pre svega građani su  finansijski neobrazovani i zaziru od ulaganja u akcije, fondove ili proizvode osiguranja. Pored toga plate su u proseku niske i za štednju ne ostaje mnogo. Dodajmo tome i podatak da kod štednih osiguranja i penzionih fondova građani nemaju tu sigurnost kao kod banka. Država za depozite kod banaka garantuje sume do 50.000 evra. Ovu obavezu nadležni su apsolutno ispunili. Videli smo to kada su pojedine finansijske kuće otišle u stečaj. Što se tiče štediša koji imaju depozite između 50.000 i 100.000 evra  preldožio bih im razmisle o ulaganju u nekretnine, jer su cene baš za ulagače sada povoljne. Da bi građani ozbiljnije razmislili o ulaganjuma potrebno je i da se naši propiis iz ove oblasti harmonizju sa istim koji se primenjuju u zemljama Evropske unije, kaže dr Aleksandar Vasiljević sa Fakulteta za pravne i poslovne studije “Dr Lazar Vrkatić”.

U Srbiji onih sa većim ulozima nema mnogo i najčešći su depoziti od par hiljada evra, a za takve iznose nema baš mnogo investicionih mogućnosti.

O investicionoj (ne)moći građana Srbije dosta se može saznati iz istraživanja Erste banke koji već godinama sprovodo opsežna istraživanja među građanima i klijentima u svim državama u kojim posluje ova banka, tako da podaci osim Srbije obuhvataju i Austriju, Češku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Hrvatsku.

Rezultati do kojih su oni došli pokazuju da je nama najteže da štedimo u regionu.

Pored toga što su im mogućnosti male naši ljudi su po finansijskom znanju najlošiji u regionu jer je čak 47 odsto ispitanika u Srbiji svoje znanje ocenilo sa “nedovoljan”. 

Najviše građana u Srbiji štedi kako se to kaže “bele pare za crne dane”.

Istraživanje pokazuje da čak 65 odsto naših ljudi štedi da bi imalo finansijsku rezervu u hitnim slučajevima, a 22 odsto odvaja na stranu da bi sebi obezbedilo finansijsku rezervu za starost.

Tek posle toga sledi štednja za kupovinu dobara veće vrednosti, renoviranje stana ili putovanja... Kod nas postoji institucija finansijskog savetnika ali im se naši ljudi baš i ne obraćaju. Za savet gde da štedi ili uloži novac 44 odsto njih pita rođake i prijatelje, a isto toliko banke. Ostali traže odgovor putem interneta ili smatraju da sami najbolje znaju gde da ulože.

Sa ciljem da građani više nauče o novčanim pitanjima i racionalizuju svoje lične finansije, anketari koje je Erste grupa organizovala predlažu uvođenje kućnog dnevnika za finansije. Kod nas tek trećina ispitanih na ovaj način prati primanja, troškove, ulaganja...

Najviše ih za to koristi staru dobru “olovka-papir” metodu, odnosno zapisuje izdatke i prihode i druga izdvajanja.

Jako malo njih za tu svrhu upotrebljava aplikaciju na mobilnom telefonu, tabletu ili računaru.

I same banke su u raznim paket računima spremne da ponude kućne dnevnike, ali izgleda da baš i nemaju kome jer većina anketiranih smatra da im nije bitno imaju li ili ne u banci u kojoj otvaraju račun i takvu uslugu.

Pomenuto istraživanje pokazuje da kod nas tek dve osobe među ispitanicima koriste usluge dečije štednje. Kako ovaj broj bude rastao tako će i klinci i klinceze kojima su roditelji ili bake i deke otvorili račune sticati finansijsko obrazovanje.

Dušanka Vujošević