Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

PAPRENO NA PIJACAMA; CENE RANOG POVRĆA VRTOGLAVE: Evo koja je cena paprike iz Turske, a koliko košta naš krastavac

27.03.2024. 08:43 09:58
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

Povrće koje smo naučili da jedemo u letnjim mesecima uveliko se prodaje na pijacama i marketima i do potrošača je stiglo iz domaćih plastenika i iz uvoza.

Na najprometnijoj Futoškoj pijaci u Novom Sadu povrća ima pođednako domaćeg i stranog.

Paprika babura i crvena stigla je do nas iz uvoza, Grčke i Turske, i prodaje se 400 dinara za kilogram.

Paradajza i krastavaca ima i našeg i uvoznog.

Zelena salata i rotkvice, po 50 dinara veza, potiču iz naše plasteničke proizvodnje i, po rečima povrtara iz Budisave Save Jandrića za „Dnevnik”, sezona ovog povrća iz plastenika se završava uskoro.

24 godine nije bila ovako blaga zima za povrće

- Salatu i rotkvicu prodajemo duže od mesec dana i za nekoliko dana će plastenici biti prazni od roda iz zatvorenog prostora, ali zato stiže prispela salata sa otvorenih polja - kazao je Jandrić.


Najviše uvozimo paradajz

Koliko smo povrća iz plastenika uvezli prošle godine još se ne zna, ali podaci Privredne komore Srbije pokazuju da smo u 2022. godini kupili na stranim tržištima 170.000 tona povrća i iz plastenika i sa otvorenog i za to platili oko 155 miliona evra. - Najviše smo kupovali paradajza i za njega potrošili oko 21 milion evra. što je 14 odsto od ukupne vrednosti uvoza - kazao je za „Dnevnik” dr Đorđe Vojnović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Kako je je naveo, nema zvaničnih podataka o tome kolike su domaće potrebe za ranim povrćem, ni koliki je obim domaće proizvodnje u zatvorenom prostoru, jer je domaćem tržištu potrebno i rano i srednje rano povrćem. Ali je, u svakom slučaju, naša proizvodnja u plastenicima nedovoljna.


Jedino mladi crni luk nije dospeo iz plastenika već sa otvorenog prostora zbog blage zime.

- Jesenas je posejan po njivama i baštama. Zima je bila najblaža u odnosu na protekle 24 godine koliko se bavim proizvodnjom povrća u plastenicima i zato mladog luka ima već duže vreme sa otvorenog prostora. Veza košta 50 dinara, a da je gajen u plastenicima sigurno bi bio skuplji.

Jandrić napominje da su domaći povrtari gajili i mladi crni luk u plastenicima, tokom zime, ali je taj luk prodat.

50 dinara veza zelene salate

Naš sagovornik ističe da će većina naših povrtara tek sada krenuti da rasađuje u plastenike krastavce i papriku baburu i crvenu i krajem maja i početkom juna izneti pred potrošače. To je, naglašava, znatno ranije nego kada paprika i krastavci stižu sa njiva.

- Krastavaca ima dospelog za branje u našim plastenicima, ali nedovoljno da se podmire domaće potrebe pa se na tržištu prodaje i uvozni iz Severne Makedonije i Grčke. Kilogram na pijacama košta oko200 dinara - naveo je Jandrić. - Sada imamo pristiglu rasadu krastavaca i taj rod će biti pred kupcima za 40 do 45 dana. Samo retki povrtari greju plastenike i to je razlog zašto domaće paprike, krastavaca ali i paradajza i tikvica nemamo više. Većina koja se bavi proizvodnjom povrća u plastenicima samo ih dogreva da bi dobili rasadu - objasnio je Jandrić.

Z. Delić

Piše:
Pošaljite komentar