I bakšiš ulazi u fiskalnu kasu

Međutim, te male sume često vlasnicima pomenutih objekata naprave veliki problem. Prilikom kontrole finansijskih inspektora, suma na isečcima fiskalnih odrezaka i traka te ona u kasi moraju da se slažu do u dinar. Ukoliko ima odstupanja, sledi kazna. Ugostiteljski objekti se kažnjavaju, a često se izriče i mera zabrane rada od 15 dana pa i do cele godine ako se prekršaj ponavlja. Da bi se ti problemi izbegli, Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljaske privrede zatražilo je da se izmeni Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, odnosno da se u prihode ubaci i bakšiš pa da se više ne dešava da se zbog njega zatvaraju lokali.

Taj predlog podržava i sekretar Udruženja novosadskih ugostitelja Dragan Stanojević.

Neophodno je da se bakšiš uvede u zakonske okvire, naglašava on. Kako dodaje, tako bi se sprečilo da se ugostitelji kažnjavaju za nešto što je uobičajeno u celom svetu.

Dodajmo tome i podatak da plate u našoj branši nisu velike i da se kreću od 30.000 dinara do 50.000, tako da taj dodatak dobro dođe, kaže Stanojević.

Strukovna udruženja predlažu da se gostu ostavi, kao i do sada, na volju da da novac. Ukoliko se novac ostavi, na njega bi se plaćao porez kao na zarade, a zaposleni bi dobijali taj zarađeni dodatak mesečno ili nedeljno. Tako bi sve bilo transparentno pa ni poreznici koji dođu u kontrolu ne bi više imali osnova da kažnjavaju ugostitelje za nešto za šta stvarno nisu odgovorni. Kod nas je uobičajeno da bakšiš bude deset odsto od računa koji se dobije.

Usluge u ugostiteljskim objektima se sve češće plaćaju karticama. Račun se tu ne može zaokružiti. Ukoliko gost u džepu nema gotovine za bakšiš, ne može da počasti osoblje kad je zadovoljan uslugom. Uvođenje bakšiša u poreske propise rešilo bi i taj problem. Posebno što će se u vremenu koje dolazi sve više plaćati bezgotovinski, bilo da se radi o instant-plaćanju ili plastičnom novcu. Osim toga, novac s kartice teže zaluta u sivu zonu.

To nije jedini propis čiju izmenu ugostitelji traže. Hrana i piće koji se gostima serviraju u hotelima, restoranima i kafićima oporezovana je višom stopom PDV-a od 20 odsto. Strukovna udruženja traže da se stopa smanji na nižu, koja kod nas iznosi deset odsto. Srbija ne bi bila jedina zemlja koja je to učinila. Irska i Švedska su je već smanjile na 13,5 odsto, odnosno devet, Mađarska je do pre nekoliko godina imala stopu od 27 odsto, a danas je samo pet. Ugostitelji smatraju da bi to doprinelo povećanju opšte stope rasta u privredi.

Kod nas konobari i drugo osoblje više ne može da nađe sezonski posao u ugostiteljstvu jer to naši zakoni ne dozvoljavaju. Poznato je da se Srbija u oblasti usluga susreće sa sve većim nedostatkom radne snage. To  nije zaobišlo ni tu branšu.

Stanojević predlaže da se, kao što je to kod nas bilo ranije, ponovo dozvoli sezonsko zapošljavanje. To je posebno dragoceno preko leta, kada, recimo, studenti imaju vremena a stalno zaposleni idu na odmor, a još je i obim posla povećan.

D. Vujošević