И бакшиш улази у фискалну касу

Међутим, те мале суме често власницима поменутих објеката направе велики проблем. Приликом контроле финансијских инспектора, сума на исечцима фискалних одрезака и трака те она у каси морају да се слажу до у динар. Уколико има одступања, следи казна. Угоститељски објекти се кажњавају, а често се изриче и мера забране рада од 15 дана па и до целе године ако се прекршај понавља. Да би се ти проблеми избегли, Пословно удружење хотелско-угоститељаске привреде затражило је да се измени Закон о пореском поступку и пореској администрацији, односно да се у приходе убаци и бакшиш па да се више не дешава да се због њега затварају локали.

Тај предлог подржава и секретар Удружења новосадских угоститеља Драган Станојевић.

Неопходно је да се бакшиш уведе у законске оквире, наглашава он. Како додаје, тако би се спречило да се угоститељи кажњавају за нешто што је уобичајено у целом свету.

Додајмо томе и податак да плате у нашој бранши нису велике и да се крећу од 30.000 динара до 50.000, тако да тај додатак добро дође, каже Станојевић.

Струковна удружења предлажу да се госту остави, као и до сада, на вољу да да новац. Уколико се новац остави, на њега би се плаћао порез као на зараде, а запослени би добијали тај зарађени додатак месечно или недељно. Тако би све било транспарентно па ни порезници који дођу у контролу не би више имали основа да кажњавају угоститеље за нешто за шта стварно нису одговорни. Код нас је уобичајено да бакшиш буде десет одсто од рачуна који се добије.

Услуге у угоститељским објектима се све чешће плаћају картицама. Рачун се ту не може заокружити. Уколико гост у џепу нема готовине за бакшиш, не може да почасти особље кад је задовољан услугом. Увођење бакшиша у пореске прописе решило би и тај проблем. Посебно што ће се у времену које долази све више плаћати безготовински, било да се ради о инстант-плаћању или пластичном новцу. Осим тога, новац с картице теже залута у сиву зону.

То није једини пропис чију измену угоститељи траже. Храна и пиће који се гостима сервирају у хотелима, ресторанима и кафићима опорезована је вишом стопом ПДВ-а од 20 одсто. Струковна удружења траже да се стопа смањи на нижу, која код нас износи десет одсто. Србија не би била једина земља која је то учинила. Ирска и Шведска су је већ смањиле на 13,5 одсто, односно девет, Мађарска је до пре неколико година имала стопу од 27 одсто, а данас је само пет. Угоститељи сматрају да би то допринело повећању опште стопе раста у привреди.

Код нас конобари и друго особље више не може да нађе сезонски посао у угоститељству јер то наши закони не дозвољавају. Познато је да се Србија у области услуга сусреће са све већим недостатком радне снаге. То  није заобишло ни ту браншу.

Станојевић предлаже да се, као што је то код нас било раније, поново дозволи сезонско запошљавање. То је посебно драгоцено преко лета, када, рецимо, студенти имају времена а стално запослени иду на одмор, а још је и обим посла повећан.

Д. Вујошевић