Reforma paušalnog oporezivanja - šansa za nove preduzetnike

To je rečeno danas na zajedničkom sastanku predstavnika IT sektora i predstavnika Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED), a ta organizacija je, između ostalog, pripremila Predlog izmene sistema oporezivanja, koji bi država uskoro mogla da razmatra.



Predstavnik NALED-a Dušan Vasiljević ističe da u Srbiji ima oko 116.000 paušalaca, te da oni svojim uplatama doprinose budžetu više nego sektori koji nisu u paušalnom sistemu.



Kada je reč o reformi sistema oporezivanja, navodi Vasiljević, predstavnici IT sektora najviše su saglasni da paušalno oporezivanja treba biti automatizovano i transparentno.



Podseća da trenutno preduzetnik pre početka poslovanja ne zna da li će mu biti odobreno paušalno oporezivanje, već to saznaje kada krene u posao.



"Automatizacija i transparentnost bi doprineli da privrednik sazna da li će biti deo paušalnog oporezivanja pre početka poslovanja, što će olakšati posao i preduzetniku i poreskoj upravi", naglasio je Vasiljević.



Navodi da će to doprineti bržem i lakšem osnivanju preduzetničkog biznisa.



Kada se govori o paušalnom oporezivanju uglavnom se prvo pomisli na bogate advokate, kaže Vasiljević, i dodaje da u paušalnom oporezivanju većinom ima onih koji "sastavljaju kraj sa krajem" i koji ne znaju da li će imati dovoljno novca da plate porez.



Takve su, dodaje, na primer prevodilačke kancelarije, koje mesečno zarađuju oko 100 ili 150 evra, i ocenjuje da takvi preduzetnici ne bi trebalo da budu opterećeni plaćanjem poreza, dok "ne stanu na noge", te kako bude rastao biznis, tako će rasti i oporezivanje.



Predstavnica "Startit"-a Zoa Kukić kaže da novi predlog paušalnog oporezivanja ima neke pozitivne efekte, a prvi među njima jeste rešavanje do sada osnovnog problema, a to je koliko on iznosi.



"Dobro je što ide ka tome da taj sistem reši i da se otkrije formula kojom će se paušalni sistem obračunavati", smatra Kukić.



Međutim, dodaje da država ne bi trebalo da oporezuje one preduzetnike koji su na početku poslovanja, koji "žive od jednog klijenta", kao i da bi država trebalo da u sistem uključi preduzetnike koji rade na crno, a da ne stavlja veći teret na one koji su već deo sistema.



"To može da dovede do toga da pojedini stručnjaci u IT sektoru izađu iz poslovanja, počnu da rade na crno, što mi ne bismo voleli da se desi", navodi Kukić.



Još jedan od problema, ističe ona, jeste što inspektori oporezuju različito, te su postojali primeri, navodi Kukić, da dva preduzeća koja rade u istom gradu i prihoduju sličan iznos novca, a plaćaju različite poreze.



Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog ICT klastera, kaže da je država uvrštavanjem IT sektora u paušalni sistem omogućila da srpski IT postane konkurentan na globalnom tržištu.



"Rumuni imaju nultu oporezivanja na plate u IT sektoru, Poljaci daju velike subvencije za izvoz svojih IT usluga, a mi imamo ovaj oblik i mislim da ne bi bilo dobro da se menja", smatra Šolaja.



Ističe da bi "tektonske" izmene oporezivanja, možda prouzrokovale veće troškove, što bi, kaže, nateralo preduzetnike da pređu u sivu zonu ili da odu u inostranstvo.



"Tada ćemo završiti sa još manje budžetskih prihoda", zaključuje Šolaja.