Građani i privreda se drže podalje od kredita
NOVI SAD: Bankarima je u Srbiji sve teže da nađu posao. To bi se moglo zaključiti na osnovu podataka za maj, koje je u petak prezentovalo Udruženje banaka Srbije.
Ukupni zajmovi i privredi i stanovništvu manji su 0,3 odsto. Kada se posmatra početak godine, pad je još veći – 1,3 odsto. Ukupna suma kredita zaustavila se na 2.275,26 milijardi dinara.
Podatke Kreditnog biroa je na konferenciji za medije prezentovao sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Kada krediti padaju, stagniraju ili neznatno rastu, banke se trude da novac zarade na drugi način. Provizije za obradu kredita su već poduže aktuelne zbog različitih tumačenja. Svi se pozivaju na stav Vrhovnog kasacionog suda Srbije.
Pravni stav te institucije je Udruženje prezentovalo juče. Tu se jasno kaže da je korisnik kredita dužan da banci plati troškove kredita ako je banka jasno i nedvosmisleno dale podatke o troškovima kredita.
Problem je što sve manje klijenata uzima kredite. Najveći pad u maju je zabeležen kod preduzeća. Po podacima Kreditnog biroa, bili su u minusu 1,6 odsto – ukupna suma je 1.322,47 milijarde dinara. U odnosu na kraj prošle godine to je pad od okruglo pet procenata. Kod preduzetnika se suma kredita zaustavila na 48,08 milijardi dinara. To je za prvih pet meseci pad od 0,8 odsto, a prema aprilu mali rast od 1,1 procenta.
Obaveze preuzete po osnovu kreditnih kartica najteže padaju građanima. Dok je kod kredita docnja građana četiri odsto, ovde je čak više nego trostruka: 13,5 odsto.
Dobra vest je da se smanjuje jer je na kraju 2017. bilo 15,1 odsto. Smanjio se, naravno, i broj kartica u docnji. Sada ih je 57.623.
Stanovništvo je u aprilu bilo gotovo na pozitivnoj nuli. U maju su se popravili i rast je bio 1,6 odsto, a od početka godine je 4,5 odsto. Ukupna suma kredita je 904,70 milijarde. Već po tradiciji, najpopularniji su gotovinski zajmovi, koji su porasli 2,1 odsto i iznosili koncem maja 351,81 milijardu. Popularni su i oni u rubrici „ostali”, odnosno refinansirajući – 93,89 milijarde dinara, što je rast od 2,2 procenta u maju. Doprinos su kod stanovništva dali i individualni poljoprivrednici. Ukupna suma kredita se tu povećala u maju 2,2 odsto i suma je 57,91 milijardi dinara.
Kašnjenje u otplati kredita se smanjilo. Kod preduzeća je u aprilu bilo 8,9 odsto. Međutim, na koncu 2017. bilo je 11,1 odsto. Tome je velikim delom doprinelo i otpisivanje nenaplativih kredita kod banaka, a ne samo ažurnije servisiranje obaveza. Već po tradiciji, najvrednije platiše su građani – tu je docnja tek četiri odsto.
D. Vujošević
