Krediti u „švajcarcima“ muče preko 17.000 klijenata u Srbiji

Jedino ko u ovom trenutku može da pomogne je sud, odnosno pravosnažna presuda. Ali ni to nije pravilo bez izuzetka. Uduženja CHG i Efektiva, koje okupljaju ljude s ovim dužničkim problemom organizuju proteste, pišu peticije, ali problem se slabo ili nikako ne rešava.

Nedavno je apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio presudu Osnovnog suda o raskidu ugovora o dugoročnom stambenom kreditu indeksiranom u švajcarskim francima. Po slovu presude, nakon raskida ugovora klijent banci duguje 3,8 miliona dinara umesto 9,5 miliona dinara, kolika je bila bančina računica.

Prilikom izricanja presude sud je uzeo u obzir da su se, zbog enormno velikog skoka švajcarske valute prema dinaru, okolnosti znatno promenile. Tako je za kredit podignut u oktobru 2008. godine, na iznos od 5,69 miliona dinara i mesečnu ratu na početku od 34.000 dinara, mesečni iznos narastao do čak 82.000 dinara.

Najviše kredita za kupovinu kuća i stanova indeksirano je u evrima - čak 80 odsto.

I evropska valuta je, takođe, menjala vrednost ali daleko manje nego švajcarski franak.

U Srbiji je do sada oko 6.000 klijenata odustalo od plaćanja kredita, pa su mnogi ostali bez nekretnine zbog aktiviranja hipoteke. Procenjuje se da je većina tih nektretnina otišla na dobor baš zbog zajmova koji su indeksirani u švajcarskim francima.  

Zbog ovako velikog skoka ocenjeno je da je narušeno načelo jednakosti uzajamnih davanja, te da je klijent bio nedovoljno informisan u predugovornoj fazi o svim rizicima koja ga očekuju ako uzme kredit indeksiran u švajcarskim francima .

Iz udruženja “Efektiva” podsećaju da je u gotovo istovetnom slučaju Apelcioni sud u Beogradu presudio u korist tužene banke. Nije pomoglo ni to što je istu presudu Vrhovni sud Srbije već ukinuo i vratio je na ponovno razmatranje.   

Narodna banka Srbije je ponudila četiri modela rešenja za olakšanu otplatu. Međutim, oni klijentima nisu odgovarali jer su smatrali da će preko sudova, a uz pomoć svojih udruženja, isposlovati bolje rešenje. To se pokazalo kao moguće, ali ne za sve. Ovi krediti odobravani su do 2011. godine, kada je ondašnji guverner  NBS Dejan Šoškić zabranio da se podižu kreditu u švajvarskim francima. Problem je tako smanjen, ali će sasvim sigurno još dugo postojati jer se ovi zajmovi uzimaju na rok od 20 do 30 godina. Ono što može da uteši klijente je to što svi finansijski stručnjaci kažu da će franak jednog dana, isto kao što je rastao početi i da pada. Većina zaduženih se pita kada bi se to moglo desiti.

D. Vujošević