Грађани и привреда се држе подаље од кредита
НОВИ САД: Банкарима је у Србији све теже да нађу посао. То би се могло закључити на основу података за мај, које је у петак презентовало Удружење банака Србије.
Укупни зајмови и привреди и становништву мањи су 0,3 одсто. Када се посматра почетак године, пад је још већи – 1,3 одсто. Укупна сума кредита зауставила се на 2.275,26 милијарди динара.
Податке Кредитног бироа је на конференцији за медије презентовао секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.
Када кредити падају, стагнирају или незнатно расту, банке се труде да новац зараде на други начин. Провизије за обраду кредита су већ подуже актуелне због различитих тумачења. Сви се позивају на став Врховног касационог суда Србије.
Правни став те институције је Удружење презентовало јуче. Ту се јасно каже да је корисник кредита дужан да банци плати трошкове кредита ако је банка јасно и недвосмислено дале податке о трошковима кредита.
Проблем је што све мање клијената узима кредите. Највећи пад у мају је забележен код предузећа. По подацима Кредитног бироа, били су у минусу 1,6 одсто – укупна сума је 1.322,47 милијарде динара. У односу на крај прошле године то је пад од округло пет процената. Код предузетника се сума кредита зауставила на 48,08 милијарди динара. То је за првих пет месеци пад од 0,8 одсто, а према априлу мали раст од 1,1 процента.
Обавезе преузете по основу кредитних картица најтеже падају грађанима. Док је код кредита доцња грађана четири одсто, овде је чак више него трострука: 13,5 одсто.
Добра вест је да се смањује јер је на крају 2017. било 15,1 одсто. Смањио се, наравно, и број картица у доцњи. Сада их је 57.623.
Становништво је у априлу било готово на позитивној нули. У мају су се поправили и раст је био 1,6 одсто, а од почетка године је 4,5 одсто. Укупна сума кредита је 904,70 милијарде. Већ по традицији, најпопуларнији су готовински зајмови, који су порасли 2,1 одсто и износили концем маја 351,81 милијарду. Популарни су и они у рубрици „остали”, односно рефинансирајући – 93,89 милијарде динара, што је раст од 2,2 процента у мају. Допринос су код становништва дали и индивидуални пољопривредници. Укупна сума кредита се ту повећала у мају 2,2 одсто и сума је 57,91 милијарди динара.
Кашњење у отплати кредита се смањило. Код предузећа је у априлу било 8,9 одсто. Међутим, на концу 2017. било је 11,1 одсто. Томе је великим делом допринело и отписивање ненаплативих кредита код банака, а не само ажурније сервисирање обавеза. Већ по традицији, највредније платише су грађани – ту је доцња тек четири одсто.
Д. Вујошевић
