GRAĐANE GULI I DOZVOLJENI I NEDOZVOLJENI MINUS Od kamata da se zavrti u glavi; Evo koliko ćete platiti prekoračenje

Među bankarskim proizvodima koji obezbeđuju tu opciju je, uz keš kredit, i dozvoljeni minus, a to je i te kako skupo u Srbiji jer će papreno platiti to što je trošio novac koji nema. Dakle, gotovo da nema građanina Srbije koji na svom tekućem računu ne koristi uslugu dozvoljenog prekoračenja, odnosno odlazak u minus, a za to skretanje u crveno u našoj zemlji će - od banke do banke - platiti visoku kamatu, mnogo višu nego u okruženju. Naime, banke u Srbiji imale su rekordnu zaradu u prethodnoj godini, a jedan od razloga je, bez sumnje, i to što su neki njihovi proizvodi višestruko skuplji nego u okruženju i nekim zemljama Evropske unije. 

Tako klijenti u Srbiji za dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu za to zaduženje plaćaju kamatnu stopu višu i od 33 odsto na godišnjem nivou. Istovremeno, u Hrvatskoj i Sloveniji maksimalna kamatna stopa na ovu vrstu zaduženja je 7,5 odsto godišnje, a ova usluga povoljnija je i za klijente u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Praktično, ni jedna banka koja posluje u Srbiji za prekoračenje po tekućem računu nema jednocifrenu kamatu, a samo jedna banka blizu je kamatnoj stopi od 10 odsto, ali je, ipak, viša - 10,74 procenta. Sve ostale banke svojim klijentima koji koriste uslugu dozvoljenog prekoračenja naplaćuju kamatu od oko 20 odsto ili iznad toga, a nekoliko njih za ovu uslugu naplaćuje kamatu višu od 30 dosto. 

Još su više kamate za one koji premaše iznos dozvoljenog prekoračenja i pređu u zonu nedozvoljenog prekoračenja. Naime, za tu vrstu pozajmice neke banke naplaćuju klijentima izuzetno visoke kamate - a godišnja kamatna stopa u jednoj stigla je na ivicu od 55 procenata - preciznije u avgustu je to bilo 54,95 odsto.  

Dozvoljeni minus najskuplji je bankarski proizvod i stručnjaci ukazuju da ga ne treba mnogo koristiti, a kada je to baš neophodno, da  se vrlo brzo anulira. Da to znaju i građani, klijenti banaka, potvrđuje i to što se ova bankarska usluga retko koristi. Po podacima Narodne banke Srbije trenutno učešće dozvoljenih i nedozvoljenih prekoračenja po tekućem računu u ukupnom stanju kredita stanovništvu zauzima svega 1,4 procenta. Iz NBS ukazuju da je to očekivano jer je reč o pozajmicama koje su među najskupljim vidovima kreditiranja i to pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni. 

Po rečima Dejana Gavrilovića iz Udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva”, bankarske usluge u Srbiji daleko su skuplje nego u zemljama u okruženju. 

- Uslovi koje nude banke u Srbiji, u odnosu na one u zemljama u okruženju su lošiji i opterećenja su mnogo više - kaže Gavrilović. - To se odnosi na sve vrste bankarskih usluga - od dozvoljenog i nedozvoljenog minusa, kredita... On ukazuje da su u zemljama bivše SFRJ neretko kamate i duplo manje nego u Srbiji.  

- Razlog za to leži u tome da je kod nas regulativa slabija nego u zemljama bivše SFRJ i da je drugačiji uticaj na kamatnu politiku banaka. Promene na bolje mogle bi se ostvariti većim uticajem NBS da se banke stimulišu kako bi smanjile kamatne stope ili destimulišu kad ih povećavaju ili da se poveća konkurencija na domaćem bankarskom tržištu - rekao je Gavrilović. 

Stanovništvo Srbije dugovalo je bankama na kraju septembra 1.495 milijardi dinara, što je za šest odsto više nego pre godinu dana, navodi se u najnovijem izveštaju Kreditnog odbora Udruženja banaka Srbije (UBS). Stanovništvo je najviše dugovalo kroz gotovinske kredite, nešto više od 697 milijardi dinara, a na drugom mestu po visini su stambeni i krediti za adaptaciju koji su iznosili malo više od 661 milijardu dinara. U odnosu na kraj septembra 2022. godine, iznos gotovinskih kredita je povećan za 4,6 odsto a stambenih za 9,2 procenta. Kada je reč o karticama, 30. septembra je bilo 1,15 miliona izdatih kreditnih kartica, dok je korisnika bilo 931.659.

D. Mlađenović