Nedozvoljeni minus negde jeftiniji od dozvoljenog

 u nedozvoljeni, to ćemo sasvim sigurno u svim bankama platiti više nego redovno kreditno zaduženje. Dok kod najpopularnijih kredita, gotovinskih, nema kamate koja nije ispod deset odsto, kod minusa nema kamate ispod tog nivoa. Danas banke nude čak i gotovinski kredit bez kamate. Zato minus, ma koliko taj novac bio lako dostupan pa samim tim i primamljiv, treba izbegavati.

Portal „Kamatica” nedavno je napravio malo istraživanje na temu kamata na tu pozajmicu. Ono je pokazalo da se stope od banke do banke za dozvoljeno prekoračenje kreću od 19,2 do čak 37,3 odsto. Zato građani s minusom od 40.000 dinara, ako ne izlaze iz te pozajmice, plaćaju godišnje od 7.700 do 14.924 dinara.



Još je nepovoljnija situacija kod nedozvoljenih prekoračenja. Tu su najstroži u Sosijete ženeral banci, gde ulazak u neodobrenu zonu košta na godišnjem nivou čak 69,9 odsto. Kod nedozvoljenog minusa imamo i jednu zanimljivu situaciju: pojedine banke nude klijentima niže kamate na to prekoračenje! Tako su one kod Erste banke 12,96 odsto, a kodi Unikredit banke 15,95. Kod iste dve kuće dozvoljeni minus se plaća po stopi od 31,85 odsto godišnje, odnosno 21,68 procenat. To je svakako lepa pomoć klijentima koji su preterali s trošenjem, ali problem je u tome što nema prečice do nedozvoljenog prekoračenja. Da bi platili nižu kamatu na nedozvoljeni minus, prvo na odobreni iznos, i to ceo, moraju da plate onu višu stopu.

A šta kažu podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije?



Kod nas račune poseduje 4.835.515 građana. Banke su im odobrile da uđu u minus ukupno 44,42 milijarde dinara. Tu pozajmcu koriste sve opreznije. Kod kredita ukupna docnja je 13,4 procenata, a kod minusa 12,8.

Kada se bankarima na šalteru pojavi klijent koji je preterao s minusom, sledi ljubazna opomena, ali i kazna: banke sve češće klijentima koji su ušli u neodobrenu zonu ukidaju čekove. To traje sve dok najmanje mesec ne budu u zoni dozvoljene pozajmice: u bankama smatraju da je ta mera sasvim opravdana. Klijentu koji već ima dug koji ne može redovno da vraća ne treba omogućavati da se dodatno zadužuje. S karticama nema takvih problema – one se blokiraju kada se pretera.



Šta treba da radi klijent koji bi da izađe iz minusa?

Sve više banaka nudi kredite za refinansiranje. Jedan od zanimljivijih keš kredita, koji se može koristiti i za refinansiranje, daje Kredi agrikol banka. Nominalna kamatna stopa je nula. On se odobrava u rasponu od 50.000 do 300.000 dinara. Klijent ima troškove za minus 50 dinara i izveštaj iz Kreditnog biroa 246 dinara. Osim toga, tu je i trošak održavanja računa na mesečnom nivou od 230 dinara. Banka traži da se tekući račun prenese kod njih. To čini ukupno 1,78 odsto efektivne stope. U Kredi agrikolu kažu da tim kreditom žele da privuku klijente koji imaju redovna primanja.



D. Vujošević

 

Izbora ima



Klijenti se ne mogu žaliti na to da nemaju dovoljan izbor pa ako ne nađu ništa za sebe, sami su krivi.

Najteže je onima koji su ušli u minus i ostali bez posla ili bez plate. Tima nikakva mudroste ne pomaže. Najbolje je da se jave banci i potrude da nađu dogovor.