Gorivo na benzinskim pumpama nastavlja da poskupljuje

Jasno je da je za punjenje rezervoara na pumpama u Srbiji potrebno dosta novca. Naime, za 40 litara benzina potrebno je izdvojiti oko 6.300 dinara, dok je za istu količinu evrodizela potrebno oko 6.800. To su svakako visoke cifre pa zato i ne čudi što mnogi vozači rezervoare svojih automobila već dugo pune za 1.000 dinara, a u njih se za taj novac sliva sve manje goriva.

Razlog za to je cena nafte, koja se od početka godine do sada često menjala i uglavnom je poskupljivala, pa je za proteklih deset meseci barel skočio desetak dolara. Naime, u januaru je barel „brenta” koštao oko 67 dolara, a sada je oko 75, ali to nije najviša ovogodišnja cena. Za barel „brenta” najmanje je trebalo u februaru, kada je važila cena od oko 65,50 dolara, a najviše je koštao početkom oktobra, kad je dostignuta cena viša od 86 dolara. Budući da na cenu nafte utiče mogo faktora, od kojih nisu svi ekonomski, teško je precizno reći u kojem smeru će se ona kretati u budućnosti. Zato se ne može pouzdano reći ni to kako će na cenu nafte uticati to što je juče počela puna primene sankcija prema Iranu, ali, po rečima sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, ne treba očekivati velike promene.

Od zemlje do zemlje

Mićović ističe da se promene cene nafte održavaju na svim lokalnim tržištima, ali da brzina promene i cena naftnih derivata  zavise od tržišnih uslova u svakoj zemlji.

– Tržišni uslovi veoma se razlikuju od države do države, tako da ni brzina promena cene goriva ne može biti ista. Pojedina tržišta imaju kontrolisane cene, na drugima se one formiraju slobodno, u nekim zemljama je tržišna konkurencija izražena, dok u drugima dominira uticaj samo jedne kompanije. Zemlje koje izlaze na more imaju daleko veću ponudu goriva i jednostavnije uslove skladištenja i transporta nego što je to slučaj sa zemljama poput Srbije – kazao je Mićović.

– Uticaj najave uvođenja sankcija Iranu na naftnom tržištu se oseća  već šest meseci, a nakon što je to objavljeno, postojao je niz nepoznanica, tržište se unervozilo i cena nafte tipa „brent” dostigla je cenu od 86 dolara barel – kaže Mićović. – Međutim, sada ta količina „brenta” košta manje od 75 dolara i pošto je, praktično, čitave nedelje u blagom padu, to ukazuje na to da se globalno tržište nafte stabilizuje. Budući da su projekcija ponude i potražnje manje-više poznate, ne očekuje se da će se s početkom pune primene sankcija nešto posebno desiti.

On ukazuje na to da je srpsko tržište, kao i tržišta svih zemalja koje u velikoj meri zavise od uvoza nafte, veoma osetljivo na promene berzanskih kotacija.

– Promene berzanskih kotacija se brže ili sporije – što zavisi i od drugih tržišnih kretanja – uvek odraze na cenu goriva u Srbiji. Dakle, ako se nastavi trend pada cene nafte, to će se svakako uticati i na cenu goriva u Srbiji. Ipak, u pitanju je uvek uticaj sa zadrškom pa je, recimo, cena sirove nafte iz dana u dan počela da raste 15. avgusta, a gorivo u Srbiji je značajnije poskupelo mesec kasnije, polovinom septembra – kaže Mićović.

D. Mlađenović