Državne plate 10.000 dinara jače od privatnih 

Taj, prosečni iznos, znači da se primanja zaposlenih veoma razlikuju, odnosno da je za neke on samo deo mesečne zarade, a za mnoge zaposlene iznos za koji moraju da rade i dva meseca.

Na visinu plate utiče mnogo faktora, a kada se pogledaju statistički pokazatelji, ne čudi što mnogi žele da im radno mesto bude u javnom sektoru. Razlog je vrlo jednostavan – zarade su više nego u drugim oblastima. To je jasno vidljivo i u martu jer su prosečne zarade zaposlenih u javnom sektoru bile 66.708 dinara, a van njega 56.559 pa računica kaže da je koverta u javnom sektoru 10.149 dinara deblja.  

Zarade gotovo svih zaposlenih u javnom sektoru u martu su bile više od prosečne, a izuzetak su administracija na nivou lokalne samouprave, gde je martovska plata, u proseku, bila 56.112 dinara, i u lokalnim javnim preduzećima, gde je martovski prosek bio 58.825. Najviše prosečne zarade isplaćene su u javnim državnim preduzećima – 84.811 dinara, a potom u administarciji na nivou autonomne pokrajine – 79.372. Zaposleni u administraciji na nivou države u martu su u proseku zaradili 72.231 dinar, oni koji rade u zdravstvu i oblasti socijalnog rada 61.068, a u obrazovanju i kulturi 61.997.

Kada se posmatra prosečna neto zarada u 19 delatnosti za koje RZS objavljuje podatke, u osam je zarada bila viša od republičkog proseka, a u 11 manja. Između najviše i najniže prosečne zarade po delatnostima u martu jaz je ogroman i iznosi čak 90.764 dinara, a kada se prosečne zarade posmatraju kroz prizmu medijalne zarade, koja je u martu bila 44.818 dinara, u dve delatnosti zarada je bila niža i od tog iznosa.

Prosečna zarada u martu je u dve delatnosti preskočila iznos od 100.000 dinara. Najviše su, u proseku, zaradili zaposleni u delatnosti informisanje i komunikacije – 126.878  dinara, a potom u finansijskim delatnostima i delatnosti osiguranja – 107.923 dinara. Više od 90.000 dinara zaradili su zaposleni u delatnosti snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, u kojoj su martovske prosečne zarade bile 97.111 dinara, a u delatnosti rudarstva prosečna zarada tog meseca bila je 95.389.

Zaposleni u nekoliko oblasti u martu su zaradili manje od 40.000 dinara. Najmanje novca bilo je u koverti zaposlenih u oblasti pripreme i posluživanja hrane i pića – 33.624 dinara. Slede zarade zaposlenih u oblasti ostale lične uslužne delatnosti – 35.402 dinara, prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja – 35.773, turističke agencije, tur-operateri i rezervacije – 36.903, te oblasti popravka računara i predmeta za ličnu upotrebu – 36.976. Oni koji rade u proizvodnji odevnih predmeta u martu su, u proseku, zaradili 37.676 dinara, a u proizvodnji kože i predmeta od kože 39.538.

Najmanje martovske prosečne neto zarade isplaćene su u delatnosti usluge smeštaja i ishrane – 36.114 dinara, a ta delatnost jedina je u kojoj su one bile ispod 40.000. Manje od 50.000 dinara zaradili su zaposleni u ostalim uslužnim delatnostima – 44.376, u delatnosti umetnost, zabava i rekreacija – 46.635, te trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila – 49.865.

Prosečna zarada viša od 100.000 dinara u martu je isplaćena u 11 oblasti. Najviše su, u proseku, zaradili zaposleni u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa –171.560 dinara, a potom u proizvodnji duvanskih proizvoda – 166.001. Zaposleni u vazdušnom saobaćaju u martu su zaradili 161.203  dinara, računskom programiranju i konsultantskim delatnostima 158.343, proizvodnji koksa i derivata nafte 141.675, uslužnim delatnostima u rudarstvu 127.529. Oni koji rade u oblasti telekomunikacija zaradili su, u proseku, 122.977 dinara, finansijske usluge, osim osiguranja i penzionih fondova 121.815, naučno istraživanje i razvoj 115.683, kinematografska, televizijska i muzička produkcija 110.859, a upravljačke delatnosti i savetovanje 104.292.

D. Mlađenović