Државне плате 10.000 динара јаче од приватних 

Тај, просечни износ, значи да се примања запослених веома разликују, односно да је за неке он само део месечне зараде, а за многе запослене износ за који морају да раде и два месеца.

На висину плате утиче много фактора, а када се погледају статистички показатељи, не чуди што многи желе да им радно место буде у јавном сектору. Разлог је врло једноставан – зараде су више него у другим областима. То је јасно видљиво и у марту јер су просечне зараде запослених у јавном сектору биле 66.708 динара, а ван њега 56.559 па рачуница каже да је коверта у јавном сектору 10.149 динара дебља.  

Зараде готово свих запослених у јавном сектору у марту су биле више од просечне, а изузетак су администрација на нивоу локалне самоуправе, где је мартовска плата, у просеку, била 56.112 динара, и у локалним јавним предузећима, где је мартовски просек био 58.825. Највише просечне зараде исплаћене су у јавним државним предузећима – 84.811 динара, а потом у администарцији на нивоу аутономне покрајине – 79.372. Запослени у администрацији на нивоу државе у марту су у просеку зарадили 72.231 динар, они који раде у здравству и области социјалног рада 61.068, а у образовању и култури 61.997.

Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности за које РЗС објављује податке, у осам је зарада била виша од републичког просека, а у 11 мања. Између највише и најниже просечне зараде по делатностима у марту јаз је огроман и износи чак 90.764 динара, а када се просечне зараде посматрају кроз призму медијалне зараде, која је у марту била 44.818 динара, у две делатности зарада је била нижа и од тог износа.

Просечна зарада у марту је у две делатности прескочила износ од 100.000 динара. Највише су, у просеку, зарадили запослени у делатности информисање и комуникације – 126.878  динара, а потом у финансијским делатностима и делатности осигурања – 107.923 динара. Више од 90.000 динара зарадили су запослени у делатности снабдевање електричном енергијом, гасом и паром, у којој су мартовске просечне зараде биле 97.111 динара, а у делатности рударства просечна зарада тог месеца била је 95.389.

Запослени у неколико области у марту су зарадили мање од 40.000 динара. Најмање новца било је у коверти запослених у области припреме и послуживања хране и пића – 33.624 динара. Следе зараде запослених у области остале личне услужне делатности – 35.402 динара, прерада дрвета и производи од дрвета, осим намештаја – 35.773, туристичке агенције, тур-оператери и резервације – 36.903, те области поправка рачунара и предмета за личну употребу – 36.976. Они који раде у производњи одевних предмета у марту су, у просеку, зарадили 37.676 динара, а у производњи коже и предмета од коже 39.538.

Најмање мартовске просечне нето зараде исплаћене су у делатности услуге смештаја и исхране – 36.114 динара, а та делатност једина је у којој су оне биле испод 40.000. Мање од 50.000 динара зарадили су запослени у осталим услужним делатностима – 44.376, у делатности уметност, забава и рекреација – 46.635, те трговини на велико и мало и поправци моторних возила – 49.865.

Просечна зарада виша од 100.000 динара у марту је исплаћена у 11 области. Највише су, у просеку, зарадили запослени у експлоатацији сирове нафте и природног гаса –171.560 динара, а потом у производњи дуванских производа – 166.001. Запослени у ваздушном саобаћају у марту су зарадили 161.203  динара, рачунском програмирању и консултантским делатностима 158.343, производњи кокса и деривата нафте 141.675, услужним делатностима у рударству 127.529. Они који раде у области телекомуникација зарадили су, у просеку, 122.977 динара, финансијске услуге, осим осигурања и пензионих фондова 121.815, научно истраживање и развој 115.683, кинематографска, телевизијска и музичка продукција 110.859, а управљачке делатности и саветовање 104.292.

Д. Млађеновић