Daleko je prosečna zarada od minimalne plate

Od početka naredne minimalna zarada biće viša za 10 odsto jer će se obračunavati po ceni minimalne satnice od 143 dinara. Zbog toga će minimalne zarade biti više za oko 2.000 dinara nego sada, ali će i dalje biti niska, a iznos neće dostići 60 odsto prosečne plate, za šta se zalaže Evropska konfederacija sindikata. Naime, i u mnogim zemaljama Evropske unije minimalne zarade su takođe niske, a očekuje se da će uskoro biti određen datum do kada će nacionalne minimalne zarade dostići barem 60 odsto prosečnih zarada, kako bi od nje moglo pristojno da se živi.  

Taj procenat učešća minimalne zarade u prosečnoj zaradi, po svemu sudeći će za radnike u Srbiji koji zarađuju minimalac, biti još dugo nedostižan. Naime, prosečna avgustovska plata u Srbiji bila je 47.720 dinara, odonosno oko 385 evra, a minimalna zarada od oko 22.500 dinara ili oko 185 evra, pokazuje da je procenat učešća minimalca u prosečnoj zaradi ispod 50 odsto, odnosno oko 48 odsto. Čak i uz povećanje minimalca za 10 odsto i iznos od oko 24.000 dinara,od početka sledeće godine, neće se ništa značajno promeniti, jer će i prosečne plate, pre svega zaposlenih u javnom sektoru, biti za toliko više.

Tako će se cilj ponovo udaljiti od željenih 60 odsto prosečne plate jer da bi se to desilo minimalac bi trebalo da bude oko 28.000 dinara ili oko 230 evra. Taj iznos ostaće nedostižan, a bio bi čak i da se ne promeni visina prosečne plate jeć će od početka sledeće godine maksimalan iznos minimalca, u mesecima u kojima ima 184 radna sata biti 26.312 dinara, odnosno oko 2.000 dinara manji od iznosa koji bi u ovom trenutku predstavljao procenat od oko 60 odsto prosečne plate u Srbiji. Što se tiče najnižeg iznosa minimalne zarade on će iznositi 22.880 dinara, u mesecima u kojima ima 168 radnih sati minimalna zarada biće 24.024 dinara, dok će u koverte zaposlenih koji rade za minimlac u mesecima u kojima ima 176 radnih sati biti 25.168 dinara.

Iako su minimalne zarade u zemljama EU daleko više nego u Srbiji, izvesno je da i u ovim zemaljama radnici koji rade za minimalac teško sasastavljaju kraj s krajem. Tako se u dokumentu EKS ukazuje da je u 10 zemalja EU iznos minimalne zarade 50 odsto nacionalne prosečne zarade ili je ispod tog procenta.

Potpuno je jasno da će primanja radnika koji zarađuju minimalac i dalje biti nedovoljna za kupovinu onoga što staje u minimalnu potrošačku korpu za koju je u avgustu trebalo nešto više od 36.000 dinara. Praktično je prosečna minimalna zarada ove godine pokrivala nesto više od 65 odsto troškova minimalne potrošačke korpe, odnosno bilo je potrebno oko 1,60 minimalnih zarada za to. Takođe, jednako će daleko kao i sada onima koji zarađuju minimalac biti prosečna potrošačka korpa za koju je u avgustu bilo potrebno gotovo 70.000 dinara. Da bi se ona napunila, pod uslovom da se cene ne promene naviše, biće potrebno nešto manje od tri minimalne zarade, dok će oni koji prosečno zarađuju morati da odvoje 1,47 prosečnih zarada. Ipak, oni koji prosečno zarađuju mogu da  pokriju troškove minimalne potrošačke korpe jer je za to dovoljno 0,77 prosečne zarade.

Da će minimalna zarada i uz povećanje od 10 odsto u odnosu na sada važeću biti nedovoljno za pristojan život više puta su isticali u Savezu samostalnih sindikata Srbije, ukazujući da minimalna zarada pokriva tek oko 65 odsto minimalne potrošačke korpe što je pokazatelj životnog standarda velikog broja zaposlenih koji je primaju.

D. Mlađenović