Далеко је просечна зарада од минималне плате
Радницима у Србији који сваког месеца зарађују минималац до краја ове године зарада ће бити обрачуната по цени радног сата од 130 динара.
Од почетка наредне минимална зарада биће виша за 10 одсто јер ће се обрачунавати по цени минималне сатнице од 143 динара. Због тога ће минималне зараде бити више за око 2.000 динара него сада, али ће и даље бити ниска, а износ неће достићи 60 одсто просечне плате, за шта се залаже Европска конфедерација синдиката. Наиме, и у многим земаљама Европске уније минималне зараде су такође ниске, а очекује се да ће ускоро бити одређен датум до када ће националне минималне зараде достићи барем 60 одсто просечних зарада, како би од ње могло пристојно да се живи.
Тај проценат учешћа минималне зараде у просечној заради, по свему судећи ће за раднике у Србији који зарађују минималац, бити још дуго недостижан. Наиме, просечна августовска плата у Србији била је 47.720 динара, одоносно око 385 евра, а минимална зарада од око 22.500 динара или око 185 евра, показује да је проценат учешћа минималца у просечној заради испод 50 одсто, односно око 48 одсто. Чак и уз повећање минималца за 10 одсто и износ од око 24.000 динара,од почетка следеће године, неће се ништа значајно променити, јер ће и просечне плате, пре свега запослених у јавном сектору, бити за толико више.
Тако ће се циљ поново удаљити од жељених 60 одсто просечне плате јер да би се то десило минималац би требало да буде око 28.000 динара или око 230 евра. Тај износ остаће недостижан, а био би чак и да се не промени висина просечне плате јећ ће од почетка следеће године максималан износ минималца, у месецима у којима има 184 радна сата бити 26.312 динара, односно око 2.000 динара мањи од износа који би у овом тренутку представљао проценат од око 60 одсто просечне плате у Србији. Што се тиче најнижег износа минималне зараде он ће износити 22.880 динара, у месецима у којима има 168 радних сати минимална зарада биће 24.024 динара, док ће у коверте запослених који раде за минимлац у месецима у којима има 176 радних сати бити 25.168 динара.
Иако су минималне зараде у земљама ЕУ далеко више него у Србији, извесно је да и у овим земаљама радници који раде за минималац тешко сасастављају крај с крајем. Тако се у документу ЕКС указује да је у 10 земаља ЕУ износ минималне зараде 50 одсто националне просечне зараде или је испод тог процента.
Потпуно је јасно да ће примања радника који зарађују минималац и даље бити недовољна за куповину онога што стаје у минималну потрошачку корпу за коју је у августу требало нешто више од 36.000 динара. Практично је просечна минимална зарада ове године покривала несто више од 65 одсто трошкова минималне потрошачке корпе, односно било је потребно око 1,60 минималних зарада за то. Такође, једнако ће далеко као и сада онима који зарађују минималац бити просечна потрошачка корпа за коју је у августу било потребно готово 70.000 динара. Да би се она напунила, под условом да се цене не промене навише, биће потребно нешто мање од три минималне зараде, док ће они који просечно зарађују морати да одвоје 1,47 просечних зарада. Ипак, они који просечно зарађују могу да покрију трошкове минималне потрошачке корпе јер је за то довољно 0,77 просечне зараде.
Да ће минимална зарада и уз повећање од 10 одсто у односу на сада важећу бити недовољно за пристојан живот више пута су истицали у Савезу самосталних синдиката Србије, указујући да минимална зарада покрива тек око 65 одсто минималне потрошачке корпе што је показатељ животног стандарда великог броја запослених који је примају.
Д. Млађеновић