DA LI JE TO MOGUĆE? DA SE MANJE PLATI, TREBA POREDITI CENE Evo kad se kupuju NAJVAŽNIJE životne namirnice

I dok se neki izdaci mogu izbeći i to tako što se, recimo, ne ide na godišnji odmor, pozorište ili u izlazak, neki jednostavno ne mogu, a to si oni koji odlaze na hranu, piće i higijenu i koji su među najvećim u budžetima domaćinstava. Ipak, i to se može i to tako što se pametno kupuje - s planom i samo ono što je potrebno, ali i tako što se kupuje na akcijskim sniženjima.

Teško je precizno reći koliko se na taj način može uštedeti, a onda taj novac (pre)usmereiti za neke druge stavke u kućnom budžetu jer sve to zavisi od toga šta se kupuje, kako se kupuje, ko ( s koliko novca) u radnju ide, a procene idu od oko 10 odsto pa naviše.

Po rečima pravnog savetnika u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marka Dragića, uz pametnu kupovinu mesečno u novčaniku može ostati novca za plaćanje prosečnog mesečnog računa za struju, a najbolji način da se neki proizvod manje plati je da se prate/upoređuju cene u svim trgovinskim lancima koji su na tržištu i da se kupuje tamo gde su cene najpovoljnije.

- Rast cena je velik i ako su kupovine male, za svaki dan, i uštede su male - kaže Dragić. - Više novca može ostati u novčaniku prilikom takozvanih velikih kupovina - a pritom je jako važno da se pre odlaska dobro pogledaju i uporede cene od trgovine do trgovine, kupuje planski i samo ono što je potrebno.

Najatraktivnija sniženja često su u kategorijama neprehrambene robe i kućne hemije, a prilikom akcijske prodaje deterdženata i papirne galanterije procenat sniženja često prelazi 50 odsto. Među osnovnim životnim namirnicama najprodavaniji proizvodi su ulje, šećer i banane - kažu u Univerekportu.

Naš sagovornik ukazuje da se podaci o cenama i uporedne cene različitih proizvoda u različitim radnjama vrlo lako mogu naći i da to u znatnoj meri olakšava odluku o tome gde se snabdeti ili gde kupiti neki proizvod.

Mnogo građana, zbog visine primanja, prosto mora da se prilagodi novčaniku i ponudi u trgovinama i zato uglavnom kupuju na akcijama. Da se nešto slično dešava i u regionu kažu u Univereksportu jer ističu da na domaćem tržištu veći deo potrošačke korpe čini kupovina na akcijama.

- Kupovina na akcijama predstavlja ključnu priliku za znatne uštede u porodičnom budžetu - kažu u ovom trgovinskom lancu. - Slično je i na tržištima u regionu, a nešto je drugačije na ostalim evropskim tržištima.

Ušteda od 10 odsto za kupovinu hrane i pića na akcijama moglo bi da znači da će u novčanicima, u zavisnosti od toga da li je reč o prosečnoj potrošačkoj korpi ili onoj minimalnoj, ostati između 2.500 i 4.000 dinara. Naime, prosečna potrošačka korpa teška je oko 103.500 dinara, minimalna potrošačka korpa oko 53.500 dinara, a na ime troškova hrane i bezalkoholnih pića u prosečnoj potrošačkoj korpi odlazi oko 40 odsto, a u minimalnoj 47 odsto. 

Iz Univereskporta za „Dnevnik”  ističu i da je procenat sniženja robe na akcijama različit za različite proizvode, te da se na akcijama najčešće prodaju osnovne životne namirnice koje su od ključne važnosti za svakodnevni život potrošača.

D. Mlađenović