ДА ЛИ ЈЕ ТО МОГУЋЕ? ДА СЕ МАЊЕ ПЛАТИ, ТРЕБА ПОРЕДИТИ ЦЕНЕ Ево кад се купују НАЈВАЖНИЈЕ животне намирнице
Како ускладити месечна примања с месечним трошковима, саставити крај с крајем, платити све обавезе и имати довољно новца за све или бар велики део онога што је сваког месеца у једном домаћинству потребно - свакодневица је великог броја грађана Србије.
И док се неки издаци могу избећи и то тако што се, рецимо, не иде на годишњи одмор, позориште или у излазак, неки једноставно не могу, а то си они који одлазе на храну, пиће и хигијену и који су међу највећим у буџетима домаћинстава. Ипак, и то се може и то тако што се паметно купује - с планом и само оно што је потребно, али и тако што се купује на акцијским снижењима.
Тешко је прецизно рећи колико се на тај начин може уштедети, а онда тај новац (пре)усмереити за неке друге ставке у кућном буџету јер све то зависи од тога шта се купује, како се купује, ко ( с колико новца) у радњу иде, а процене иду од око 10 одсто па навише.
По речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Марка Драгића, уз паметну куповину месечно у новчанику може остати новца за плаћање просечног месечног рачуна за струју, а најбољи начин да се неки производ мање плати је да се прате/упоређују цене у свим трговинским ланцима који су на тржишту и да се купује тамо где су цене најповољније.
- Раст цена је велик и ако су куповине мале, за сваки дан, и уштеде су мале - каже Драгић. - Више новца може остати у новчанику приликом такозваних великих куповина - а притом је јако важно да се пре одласка добро погледају и упореде цене од трговине до трговине, купује плански и само оно што је потребно.
Најатрактивнија снижења често су у категоријама непрехрамбене робе и кућне хемије, а приликом акцијске продаје детерџената и папирне галантерије проценат снижења често прелази 50 одсто. Међу основним животним намирницама најпродаванији производи су уље, шећер и банане - кажу у Универекпорту.
Наш саговорник указује да се подаци о ценама и упоредне цене различитих производа у различитим радњама врло лако могу наћи и да то у знатној мери олакшава одлуку о томе где се снабдети или где купити неки производ.
Много грађана, због висине примања, просто мора да се прилагоди новчанику и понуди у трговинама и зато углавном купују на акцијама. Да се нешто слично дешава и у региону кажу у Универекспорту јер истичу да на домаћем тржишту већи део потрошачке корпе чини куповина на акцијама.
- Куповина на акцијама представља кључну прилику за знатне уштеде у породичном буџету - кажу у овом трговинском ланцу. - Слично је и на тржиштима у региону, а нешто је другачије на осталим европским тржиштима.
Уштеда од 10 одсто за куповину хране и пића на акцијама могло би да значи да ће у новчаницима, у зависности од тога да ли је реч о просечној потрошачкој корпи или оној минималној, остати између 2.500 и 4.000 динара. Наиме, просечна потрошачка корпа тешка је око 103.500 динара, минимална потрошачка корпа око 53.500 динара, а на име трошкова хране и безалкохолних пића у просечној потрошачкој корпи одлази око 40 одсто, а у минималној 47 одсто.
Из Универескпорта за „Дневник” истичу и да је проценат снижења робе на акцијама различит за различите производе, те да се на акцијама најчешће продају основне животне намирнице које су од кључне важности за свакодневни живот потрошача.
Д. Млађеновић