Bolje kupiti državne hartije nego štedeti u banci
Građani Srbije na štednji su polovinom ove godine imali 9,1 milijardi evra. Bilo da te uloge imaju položene u evrima ili dinarima, na njih ostvaruju prilično nisku kamatu.
Ispada da su ulozi u bankama ostavljeni samo radi sigurnosti. To bi se uskoro moglo promeniti: Narodna banka Srbije priprema mere koje treba da inspirišu štediše da novac ulože u državne hartije od vrednosti i ostvare veći prihod. Da bi se to pospešilo, potrebno je da se smanje troškovi koje sama transakcija otvaranja računa i ostali troškovi koje kupovina obveznica sobom nosi. Oni koji će tek kupovati obveznice treba da znaju da, što je rok dospeća duži, i zarada je veća.
Obvzenice imaju i druge prednosti. Naše ljude koji imaju mogućnosti da ulažu u državne obveznice interesuje sigurnost. S te starne mogu biti mirni: za isplatu garantuje država. Ona to isto čini i za deviznu štednju, za iznos uloga do 50.000 evra. Odnosno, u oba slučaja garant je isti, a građani bez novca mogu ostati samo ako država bankrotira. Verovatnoća tu gotovo da ne postoji.
Kamate na štednju kreću se od 0,57 odsto za uloge u evrima do 2,79 za dinarske depozite, a sve oročeno na godinu kod banaka. Kod državnih obveznica su više: kamata na prvoklasne obveznice je od 2,25 do 4,20 odsto, koliko je bilo na poslednjoj aukciji za one nominovane u evrima. Za dinarske hartije iznos je bio 4,95 do 12,99 odsto. Veći prinos je za duže rokove dospeća.
Oživljavanje berze
Beogradska berza već poduže beleži mršav promet. Po Jorgićevim rečima, tu kod privatnih malih investitora nedostaju obveznice stare devizne štednje. Njima se kod nas trgovalo 15 godina. Ukoliko bi više malih investitora ulagalo u pomenute hartije od vrednosti, sasvim je izvesno da bi i trgovina tim hartijama na berzi bila većeg obima.
Građani-investitori koji bi danas da kupuju obveznice moraju da imaju minimalni ulog od 5.000 evra ili 50.000 dinara.
O tome kako buduće mere prilagoditi građanima – malim investitorima Branislav Jorigć iz brokerske kuće „Jorgić” kaže:
„Čujem da će se nominale smanjiti“, navodi on.
„Smatram da je obveznica isplativa ako se tu uloži bar 1.000 evra. Kod nas ima privatnih investitora koji su u te hartije uložili više desetina hiljada evra.“
Obveznicama se trguje na berzi, zato budući investitori moraju da računaju s troškovima. Jedan promil je trošak same berze, isto toliko je provizija Centralnog registra hartija od vrednosti. Plaća se i usluga brokera – jedan odsto. Tu je i trošak otvaranja računa u banci za tu namenu. On je različit od banke do banke i kreće se od 0,15 do 0,46 odsto. Kamata po kojoj je obveznica kupljena se dobija nakon isteka roka koji je na njoj naznačen.
Jorgić kaže da će buduće obveznice biti atraktivnije ako se pomenuti troškovi smanje.
Štediša ulog oročen u banci može da razroči ukoliko mu je potreban novac. Kod većine banaka tada dobija i kamatu do tog datuma. Ima li šanse da ranije dođe do novca kod obveznica?
„Ukoliko kupac želi da unovči obveznice pre roka dospeća, može hartije prodati na berzi. Naravno, tada neće dobiti pun iznos koji bi sledovao da je sačekao sve datume naznačene na njima“, obajšnjava Jorgić.
O tome koliko obveznice mogu biti isplative najbolje govore brojke. Ko uloži u njih 10.000 evra, može se nadati dobiti od 4.000 evra a na rok od godinu dana.
Osim toga, obveznice imaju još jednu veliku prednost: za razliku od prihoda na kamatu koji se oprezuje s 15 odsto, na taj prinos porez se ne plaća uopšte.
D. Vujošević