Боље купити државне хартије него штедети у банци

Испада да су улози у банкама остављени само ради сигурности. То би се ускоро могло променити: Народна банка Србије припрема мере које треба да инспиришу штедише да новац уложе у државне хартије од вредности и остваре већи приход. Да би се то поспешило, потребно је да се смање трошкови које сама трансакција отварања рачуна и остали трошкови које куповина обвезница собом носи. Они који ће тек куповати обвезнице треба да знају да, што је рок доспећа дужи, и зарада је већа.

Обвзенице имају и друге предности. Наше људе који имају могућности да улажу у државне обвезнице интересује сигурност. С те старне могу бити мирни: за исплату гарантује држава. Она то исто чини и за девизну штедњу, за износ улога до 50.000 евра. Односно, у оба случаја  гарант је исти, а грађани без новца могу остати само ако држава банкротира. Вероватноћа ту готово да не постоји.

Камате на штедњу крећу се од 0,57 одсто за улоге у еврима до 2,79 за динарске депозите, а све орочено на годину код банака. Код државних обвезница су више: камата на првокласне обвезнице је од 2,25 до 4,20 одсто, колико је било на последњој аукцији за оне номиноване у еврима. За динарске хартије износ је био 4,95 до 12,99 одсто. Већи принос је за дуже рокове доспећа. 

Оживљавање берзе

Београдска берза већ подуже бележи мршав промет. По Јоргићевим речима, ту код приватних малих инвеститора недостају обвезнице старе девизне штедње. Њима се код нас трговало 15 година. Уколико би више малих инвеститора улагало у поменуте хартије од вредности, сасвим је извесно да би и трговина тим хартијама на берзи била већег обима.

Грађани-инвеститори који би данас да купују обвезнице морају да имају минимални улог од 5.000 евра или 50.000 динара.

О томе како будуће мере прилагодити грађанима – малим инвеститорима Бранислав Јоригћ из брокерске куће „Јоргић” каже:

„Чујем да ће се номинале смањити“, наводи он.

„Сматрам да је обвезница исплатива ако се ту уложи бар 1.000 евра. Код нас има приватних инвеститора који су у те хартије уложили више десетина хиљада евра.“

Обвезницама се тргује на берзи, зато будући инвеститори морају да рачунају с трошковима. Један промил је трошак саме берзе, исто толико је провизија Централног регистра хартија од вредности. Плаћа се и услуга брокера – један одсто. Ту је и трошак отварања рачуна у банци за ту намену. Он је различит од банке до банке и креће се од 0,15 до 0,46 одсто. Камата по којој је обвезница купљена се добија након истека рока који је на њој назначен.

Јоргић каже да ће будуће обвезнице бити атрактивније ако се поменути трошкови смање. 

Штедиша улог орочен у банци може да разрочи уколико му је потребан новац. Код већине банака тада добија и камату до тог датума. Има ли шансе да раније дође до новца код обвезница?

„Уколико купац жели да уновчи обвезнице пре рока доспећа, може хартије продати на берзи. Наравно, тада неће добити пун износ који би следовао да је сачекао све датуме назначене на њима“, обајшњава Јоргић.

О томе колико обвезнице могу бити исплативе најбоље говоре бројке. Ко уложи у њих 10.000 евра, може се надати добити од 4.000 евра а на рок од годину дана.

Осим тога, обвезнице имају још једну велику предност: за разлику од прихода на камату који се опрезује с 15 одсто, на тај принос порез се не плаћа уопште.

Д. Вујошевић