Недозвољени минус негде јефтинији од дозвољеног

 у недозвољени, то ћемо сасвим сигурно у свим банкама платити више него редовно кредитно задужење. Док код најпопуларнијих кредита, готовинских, нема камате која није испод десет одсто, код минуса нема камате испод тог нивоа. Данас банке нуде чак и готовински кредит без камате. Зато минус, ма колико тај новац био лако доступан па самим тим и примамљив, треба избегавати.

Портал „Каматица” недавно је направио мало истраживање на тему камата на ту позајмицу. Оно је показало да се стопе од банке до банке за дозвољено прекорачење крећу од 19,2 до чак 37,3 одсто. Зато грађани с минусом од 40.000 динара, ако не излазе из те позајмице, плаћају годишње од 7.700 до 14.924 динара.



Још је неповољнија ситуација код недозвољених прекорачења. Ту су најстрожи у Сосијете женерал банци, где улазак у неодобрену зону кошта на годишњем нивоу чак 69,9 одсто. Код недозвољеног минуса имамо и једну занимљиву ситуацију: поједине банке нуде клијентима ниже камате на то прекорачење! Тако су оне код Ерсте банке 12,96 одсто, а коди Уникредит банке 15,95. Код исте две куће дозвољени минус се плаћа по стопи од 31,85 одсто годишње, односно 21,68 проценат. То је свакако лепа помоћ клијентима који су претерали с трошењем, али проблем је у томе што нема пречице до недозвољеног прекорачења. Да би платили нижу камату на недозвољени минус, прво на одобрени износ, и то цео, морају да плате ону вишу стопу.

А шта кажу подаци Кредитног бироа Удружења банака Србије?



Код нас рачуне поседује 4.835.515 грађана. Банке су им одобриле да уђу у минус укупно 44,42 милијарде динара. Ту позајмцу користе све опрезније. Код кредита укупна доцња је 13,4 процената, а код минуса 12,8.

Када се банкарима на шалтеру појави клијент који је претерао с минусом, следи љубазна опомена, али и казна: банке све чешће клијентима који су ушли у неодобрену зону укидају чекове. То траје све док најмање месец не буду у зони дозвољене позајмице: у банкама сматрају да је та мера сасвим оправдана. Клијенту који већ има дуг који не може редовно да враћа не треба омогућавати да се додатно задужује. С картицама нема таквих проблема – оне се блокирају када се претера.



Шта треба да ради клијент који би да изађе из минуса?

Све више банака нуди кредите за рефинансирање. Један од занимљивијих кеш кредита, који се може користити и за рефинансирање, даје Креди агрикол банка. Номинална каматна стопа је нула. Он се одобрава у распону од 50.000 до 300.000 динара. Клијент има трошкове за минус 50 динара и извештај из Кредитног бироа 246 динара. Осим тога, ту је и трошак одржавања рачуна на месечном нивоу од 230 динара. Банка тражи да се текући рачун пренесе код њих. То чини укупно 1,78 одсто ефективне стопе. У Креди агриколу кажу да тим кредитом желе да привуку клијенте који имају редовна примања.



Д. Вујошевић

 

Избора има



Клијенти се не могу жалити на то да немају довољан избор па ако не нађу ништа за себе, сами су криви.

Најтеже је онима који су ушли у минус и остали без посла или без плате. Тима никаква мудросте не помаже. Најбоље је да се јаве банци и потруде да нађу договор.