Žeželj je pokorio beton i ostavio neizbrisiv trag na Dunavu

Takav otpor projektilima most je pružio najviše zahvaljujući arhitekti Branku Žeželju, čije će ime trajno ostati vezano za onaj srušeni, ali i uz ovaj novi most čija je izgradnja pri kraju.

O životu i delima ovog arhitekte održano je predavanje u Plavoj sali Skupštine grada. Bila je to odlična prilika da se Novosađani podsete u kakvim okolnostima je izgrađen železničko – drumski most i koliko je Žeželj bio odvažan i spreman ne samo da osmisli novu tehnologiju već i da stvori uslove i u kojima će se ona primenjivati. Tokom celog života i karijere se zalagao se za razvijanje izumiteljstva i patenata jer je smatrao da je jedino tako moguća sloboda u projektovanju. Govorio je da „Beton ima svoje ćudi, propinje se, otima se, ne da se. Ali je vaše da ga zaustavite, da ga pokorite, da sve bude kako vi hoćete i da doživite ono što doživi vešti konjanik u sedlu: fini osećaj ugodnosti i superiornosti“.

Dokazao je da se mogu rešiti i najsloženiji problemi tog vremena i postao pionir u uvođenju tehnologije gradnje prednapregnutim betonom i na taj način uveo naše građevinarstvo u svet. 

Branko Žeželj rođen je 1910 u Benkovcu. Bio je građevinski inženjer, konstruktor, inovator, akademik, profesor univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Iza njega je ostalo 42 patenta, desetine mostova i hala, a trećina Novog Beograda izgrađena je po sistemu “IMS Žeželj”. Među njegovim najpoznatijim građevinskim poduhvatima je i most kod Beške dužine 2.250 metara, kao i most preko Tise kod Titela. Pre rata je radio u Ministarstvu građevine, dok je Drugi svetski rat većim delom je proveo u nemačkom zarobljeništvu. Nakon toga karijeru je nastavio kao šef Odseka za mostove Saveznog ministarstva građevina i direktor Saveznog građevinskog instituta.

Ime Branka Žeželja vezuje za patentirani montažno-skeletni sistem gradnje stambenih i javnih objekata od prednapregnutog betona koji je osim na prostorima bivše Jugoslavije našao primene i u svetu (Kuba, Mađarska, Etiopija, Angola, Rusija i  Kina). Tako uz arhitektu Milorada Pantovića i inženjera Milana Krstića projektovao je Beogradski sajam, čija je Hala 1 sa kupolom raspona 97,5 metara 1957. godine  izgrađena dotad neprimenjenim tehnikama uz upotrebu prednapregnutog betona.

Žeželj je imao želju da u našu građevinu uvede tehnologiju prednaprezanja betona koji su u posleratno vreme posedovale samo tehnološki najrazvijenije zemlje. Želja, znanje, iskustvo i talenat su mu omogućile da prevaziđe najveće izazove kao što su nedostatak iskustva i nedostatak čeilka visokog kvaliteta, a pre svega skepsu iskusnijih kolega.

Sudbina nije naklonjena novosadskim mostovima. Novi most koji se gradi na mestu Žeželjevog je deseti po redu. Svi predhodni su srušeni. Najdugovečniji most u Novom Sadu,  koji je 58 godina spajao dve obale Dunava je most Franje Josifa, a svega nekoliko godina manje je izdržao most Maršala Tita.

Žeželjev most je jedinstvan. Novi Sad je nikao na mestu gde Dunav pravi krivinu i teče na srednjem toku ka severu, a onda ponovo menja smer i teče ka jugo-istoku. Branko Žeželj je imao hrabrost da na tako nepovoljnom mestu za gradnju izgradi, teško raskidivu sponu između Srema i Bačke. O njegovoj odvažnosti govori i anegdota da je prilikom testiranja nosivosti i izdržljivosti on odlučio da sedne u čamac i da se uputi pod „noge“ mosta.

Žeželjev most je jedan od najznačajnijih i najzahtevnijih na kome je primenjena tehnologija gradnje prednapregnutim betonom. Svrstavao među najveće betonske lučne mostove  sveta koji se koristi i za drumski i za železnički saobraćaj. Iako je ovaj most srušen prilikom bombardovanja sećanje na lepotu i njegovu snagu kao i na upornost i istrajnost njegovog projektanta su ostali.

Silvia Kovač