Za zapošljavanje četiri milijarde dinara

U odnosu na prošlu godinu, to je oko 350 miliona dinara veći budžet. Naime, tokom 2018. godine za aktivne mere zapošljavanja utrošeno je 3,65 milijarde dinara i dodatnih 550 miliona za osobe s invaliditetom.

Po rečima direktora NSZ Zorana Martinovića, merama i programima aktivne politike zapošljavanja tokom prošle godine bilo je obuhvaćeno blizu 30.000 nezaposlenih. Taj podatak naveo je NSZ da ove godine „ponovi” prošlogodišnje aktivne mere zapošljavanja, ali i uvede nove koje se odnose prvenstveno na mlade.

– Ove godine u fokusu su nam teže zapošljive kategorije, i one će prioritetno biti uključene u mere aktivne politike zapošljavanja, koje će biti sprovođene na nacionalnom nivou, ali i kroz realizaciju lokalnih akcionih planova zapošljavanja – objašanjava direktorka Sektora NSZ za podršku zapošljavanju Neda Milanović. – Planirano je da u programe i mere u 2019. godini bude uključeno 135.560 tražilaca zaposlenja. Takođe, uz pomoć novca u okviru projekta IPA 2013. planirano je da se u mere uključi još 575 nezaposlenih.

Ove godine će posebna pažnja pri uključivanju u aktivne mere zapošljavanja biti usmerena na nezaposlene koji se istovremeno suočavaju s više faktora otežane zapošljivosti. Neda Milanović pojašnjava da se to odnosi na programe i mere aktivne politike koje su dale dobre rezultate u prošloj godini, a vezane su tu kategoriju nezaposlenih, a to su javni radovi, stručna praksa, sticanje praktičnih znanja za nekvalifikovane, viškove zaposlenih, zatim subvencije za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih, kao i subvencije zarada za osobe s invaliditetom bez radnog iskustva.

Za ovu godinu planirana je i realizacija programa i mera dodatnog obrazovanja i obuke kojima se stiču nova znanja, veštine i radno iskustvo. Kao novina, ove godine planirana je realizacija programa pripravnika, i to mladih s visokim obrazovanjem, kao i program za nezaposlene sa završenom srednjom školom.

Prošle godine posebno su se istakli programi stručne prakse, sticanje praktičnih znanja za nekvalifikovane, viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlena lica, zatim programi obuke na zahtev poslodavaca i za tržište rada. Sve to su programi koji nezaposlenima daju neophodna znanja i veštine koje se na tržištu rada danas traže i koje poslodavci zapošljavaju.

– U realizaciji programa sticanja praktičnih znanja, planirano je da učestvuje najmanje 40 odsto osoba bez kvalifikacija da bi se toj teško zapošljivoj kategoriji u što većoj meri pomoglo da kroz rad stekne znanje i veštine za obavljanje konkretnih poslova – rekla je Neda Milanović. – Takođe, planirana je veća svota za kandidate koji se uključuju u programe stručne prakse, podsticanje praktičnih znanja, obuke na zahtev poslodavca, javnih radova, ali i viši iznos subvencija za samozapošljavanje.

LJ. Malešević