За запошљавање четири милијарде динара

У односу на прошлу годину, то је око 350 милиона динара већи буџет. Наиме, током 2018. године за активне мере запошљавања утрошено је 3,65 милијарде динара и додатних 550 милиона за особе с инвалидитетом.

По речима директора НСЗ Зорана Мартиновића, мерама и програмима активне политике запошљавања током прошле године било је обухваћено близу 30.000 незапослених. Тај податак навео је НСЗ да ове године „понови” прошлогодишње активне мере запошљавања, али и уведе нове које се односе првенствено на младе.

– Ове године у фокусу су нам теже запошљиве категорије, и оне ће приоритетно бити укључене у мере активне политике запошљавања, које ће бити спровођене на националном нивоу, али и кроз реализацију локалних акционих планова запошљавања – објашањава директорка Сектора НСЗ за подршку запошљавању Неда Милановић. – Планирано је да у програме и мере у 2019. години буде укључено 135.560 тражилаца запослења. Такође, уз помоћ новца у оквиру пројекта ИПА 2013. планирано је да се у мере укључи још 575 незапослених.

Ове године ће посебна пажња при укључивању у активне мере запошљавања бити усмерена на незапослене који се истовремено суочавају с више фактора отежане запошљивости. Неда Милановић појашњава да се то односи на програме и мере активне политике које су дале добре резултате у прошлој години, а везане су ту категорију незапослених, а то су јавни радови, стручна пракса, стицање практичних знања за неквалификоване, вишкове запослених, затим субвенције за запошљавање незапослених из категорије теже запошљивих, као и субвенције зарада за особе с инвалидитетом без радног искуства.

За ову годину планирана је и реализација програма и мера додатног образовања и обуке којима се стичу нова знања, вештине и радно искуство. Као новина, ове године планирана је реализација програма приправника, и то младих с високим образовањем, као и програм за незапослене са завршеном средњом школом.

Прошле године посебно су се истакли програми стручне праксе, стицање практичних знања за неквалификоване, вишкове запослених и дугорочно незапослена лица, затим програми обуке на захтев послодаваца и за тржиште рада. Све то су програми који незапосленима дају неопходна знања и вештине које се на тржишту рада данас траже и које послодавци запошљавају.

– У реализацији програма стицања практичних знања, планирано је да учествује најмање 40 одсто особа без квалификација да би се тој тешко запошљивој категорији у што већој мери помогло да кроз рад стекне знање и вештине за обављање конкретних послова – рекла је Неда Милановић. – Такође, планирана је већа свота за кандидате који се укључују у програме стручне праксе, подстицање практичних знања, обуке на захтев послодавца, јавних радова, али и виши износ субвенција за самозапошљавање.

Љ. Малешевић