За реновирање зрело 1.700.000 станова и сто милиона квадрата

Наиме, кад изградња узме маха покреће се цео точак привреде - од производње грађевинског материјала, многих других пратећих индстријских грана, али и оних које се на ову привредну грану наслањају. Уз то, грађевинарство доприности већој запослености јер се ангажује огроман број радника различитих струка и заната.

Судећи по броју градилишта у Србији се све више гради, што потврђују и подаци које је недавно изнела министрка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић. По њеним речима, у Србији је тренутно  више од 61.000 активних градилишта, односно за 16.000 више у односу на исти период прошле године. Она је истакла да захваљујући грађевинарству Србија остварује привредни раст, да је удео грађевинарства у БДП-у 5,6 одсто у односу на 3,2 одсто, колико је било 2014. године, те да је у првом кварталу ове године вредност радова већа за 24 одсто.

Дакле, несумњиво је да се у Србији гради и да је, уз изградњу важних инфраструктурних објеката, станоградња узела маха - а то је видљиво на сваком кораку у многим градовима. Међутим, повећање броја градилишта, као и развој ове привредне гране у Србији, како је рекао потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић, тек се очекује. По његовим речима, потреба за новим становима је изузетно велика, али још су веће потребе везане за одржавање постојеће инфраструктуре и стамбеног фонда, а реч је о пословима чија је вредност милијарду евра.

- У Србији је око 1.700.000 станова, односно сто  милиона  квадрата  стамбеног простора зрело за реконструкцију - потребно је да да се промене водоводне цеви, инсталације, столарија, подови, уради термоизолација... а то за грађевинску индустрију много значи - рекао је Родић за „Дневник”.

Дакле, реновирање постојећих станова велики је изазов пред којим ће се наћи и грађевинска индустрија, као и запослени у овој струци, али је и могућност за даљи развој. Међу пословима које је потребно предузети сигурно је и изолација стамбених зграда изграђених пре више деценија, када су стандарди у изградњи били другачији. Сасвим је суигурнио да је реч о великим радовима и улагањима, међу којима су и те како важна она која доприносе повећању енергетске ефикасноти. 

Да је потражња за становима у Србији велика потврђује и то што изградња нових станова расте. Тако је по подацима Републичког завода за статистику прошле године завршено 24.803 стана, укупне површине 1.961.112 квадратних метара и просечну цену квадрата од 160.520 динара.  У односу на 2014. годину број новоизграђених станова је више него дупло већи пошто је те године изграђено 11.097 станова. Број новоизграђених станова је 2018. године достигао бројку од 18.051.

Како би се енергетска ефикасност стамбених зграда у Србији подигла на виши ниво и достигли важећи стандарди у свету, потребно је изоловати их, а тиме ће се, уз обезбеђење квалитетнијих услова живота, обезбедити и значајне уштеде. Наиме, због лоше изолације, али и дотрајале дрвенарије - прозора и врата, у Србији се губе велике количине енергије, а тиме и новца. Уз  повећање енергетске ефикасности, штеде се и енергенти и новац, који ће се, у том случају, усмерти за неке друге намене.

Ипак, да би се то и остварило, потребно је и обезбедити и услове како би грађани Србије били у прилици да уложе у реновирање својих станова јер је то, за већину, велики финансијски издатак који не могу сами да изнесу. Зато је потребно да се обезбеде повољни кредити, а на тржишу их нуди неколико фанинсијских институција. Тако они који се на то одлуче могу да рачунају на кредит уз финансијски подстицај од 15 до 20 одсто, у зависности од тога да ли се купује један или више производа из исте категорије (прозори или врата) или два или више производа из различитих категорија (прозори и материјал за изолацију спољних зидова). Реч је о бесповратном новчаном износу који исплаћује Европска банка за обнову и развој уз подршку Европске уније, макисмалан износ кредита је 3.000.000 динара, а максималан рок исплате 95 месеци.

Д. Млађеновић