Za film i TV seriju država daje do 300.000 evra

Tim aktom uređeni su uslovi i način dodele novca investitoru koji u Srbiji snima filmove, a u cilju podsticanja privrednih aktivnosti i povećanja zaposlenosti, ali i promocije potencijala naše države u toj delatnosti.

Podsticaji u iznosu od 25 odsto kvalifikovanih troškova dodeljivaće se investitoru bespovratno putem povraćaja dela kvalifikovanih troškova ostvarenih u Srbiji. Za igrani film i TV film predviđaju se podsticaji od 300.000 evra, koliko i za TV seriju, s tim da iznos po epizodi ne može biti manji od 100.000. Za animirani film, audio ili vizuelnu postprodukciju audio-vizuelnog dela predviđena je subvencija od 150.000 evra, a za dokumentarni film i dokumentarni TV program od 50.000.

Podsticaji se dodeljuju na osnovu stalno otvorenog javnog poziva za dodelu subvencija koji raspisuje Ministarstvo privrede, a odluku će donositi posebna komisija za dodelu podsticaja koju će organizovati Vlada Srbije.

U buyetu Srbije za ovu godinu za tu namenu izdvojeno je gotovo 17 miliona evra, odnosno dve milijarde dinara. Od tog iznosa, za Filmski centar Srbije za filmsko stvaralaštvo izdvojeno je 1.105.040.000 dinara, a za podsticaje za film 900.000.000. Podsticaji se odnose na igrane filmove, TV serije, dokumentarne i animirane, kao i namenske filmove, reklame i vizuelne efekte. U njima mogu učestovati i domaće i strane produkcije kojima se vraća 25 odsto novca uloženog u snimanje u Srbiji.

Učimo na dobrim primerima

Srbija je ove godine izdvojila više novca za podsticaje filmayijama, a narednih se očekuje još više. Pogotovo što iskustva Češke, Mađarske, Hrvatske i drugih evropskih država, koje već izvesno vreme beleže značajnu zaradu upravo zahvaljujući filmayijama iz celog sveta, pokazuju da su podsticaji, odnosno subvencije, veoma isplativi jer donose dobru zaradu, kako našim filmskim radnicima, tako i državi.

Dolazak stranih filmayija, koji zapošljavaju domaću radnu snagu u kinematografiji, rezultat je efikasnog i uspešnog programa upravo podsticaja koje je Vlada Srbije uvela 2016. godine. Postojala je računica da se svaki dolar ili evro potrošen na produkciju kroz srpsku ekonomiju privlači pet-šest dolara odnosno evra. No, lane je naša filmska industrija bila najuspešnija u novijoj istoriji. Samo u buyet Filmskog centra Srbije slila se 1,1 milijarda dinara, što je gotovo deset odsto više nego 2017. Poslednji podaci pokazuju da su rezultati čak i bolji od očekivanih i da se na dinar koji dodeljuje Ministarstvo privrede vraća devet.

Gruba računica pokazuje da su, od kada je Srbija pre tri godine uvela uredbu o podsticaju kinematografiji, strane kompanije uložile 2,1 milijardu dinara, odnosno 16,6 miliona evra. Manji deo tog novca pripao je lokalnim samoupravama na čijim lokacijama su snimani filmovi, svoj deo kolača dobili su srpski filmski radnici, a posla i zarade bilo je i za lokalno stanovništvo koje je, dok je snimanje trajalo, imalo dnevnice i na taj način zarađivalo.

Niske cene, jednostavne procedure, lako dostupne lokacije za snimanje i kvalitetni, pa može se reći i jeftini filmski radnici, u Srbiju privlače sve veći broj stranih produkcija, a sve to je razlog što su proteklih nekoliko godina poznati evropski i holivudski reditelji i glumci pohodili Beograd, ali i druge gradove i lokacije u Srbiji.

Visokim kvalitetom usluga Srbija je izuzetno troškovno konkurentna kada se uporedi s okolnim zemljama – troškovi su 20 odsto niži nego u Mađarskoj i 30 odsto od onih u Češkoj. O tome koliko je to doprinelo dobrom imiyu Srbiji govori i činjenica da je Holivud nominovao Beograd za najbolju lokaciju za snimanje filmova, a rezultati izbora će biti poznati krajem narednog meseca.

LJ. Malešević