За филм и ТВ серију држава даје до 300.000 евра

Тим актом уређени су услови и начин доделе новца инвеститору који у Србији снима филмове, а у циљу подстицања привредних активности и повећања запослености, али и промоције потенцијала наше државе у тој делатности.

Подстицаји у износу од 25 одсто квалификованих трошкова додељиваће се инвеститору бесповратно путем повраћаја дела квалификованих трошкова остварених у Србији. За играни филм и ТВ филм предвиђају се подстицаји од 300.000 евра, колико и за ТВ серију, с тим да износ по епизоди не може бити мањи од 100.000. За анимирани филм, аудио или визуелну постпродукцију аудио-визуелног дела предвиђена је субвенција од 150.000 евра, а за документарни филм и документарни ТВ програм од 50.000.

Подстицаји се додељују на основу стално отвореног јавног позива за доделу субвенција који расписује Министарство привреде, а одлуку ће доносити посебна комисија за доделу подстицаја коју ће организовати Влада Србије.

У buyеtu Србије за ову годину за ту намену издвојено је готово 17 милиона евра, односно две милијарде динара. Од тог износа, за Филмски центар Србије за филмско стваралаштво издвојено је 1.105.040.000 динара, а за подстицаје за филм 900.000.000. Подстицаји се односе на игране филмове, ТВ серије, документарне и анимиране, као и наменске филмове, рекламе и визуелне ефекте. У њима могу учестовати и домаће и стране продукције којима се враћа 25 одсто новца уложеног у снимање у Србији.

Учимо на добрим примерима

Србија је ове године издвојила више новца за подстицаје filmayijama, а наредних се очекује још више. Поготово што искуства Чешке, Мађарске, Хрватске и других европских држава, које већ извесно време бележе значајну зараду управо захваљујући filmayijama из целог света, показују да су подстицаји, односно субвенције, веома исплативи јер доносе добру зараду, како нашим филмским радницима, тако и држави.

Долазак страних filmayija, који запошљавају домаћу радну снагу у кинематографији, резултат је ефикасног и успешног програма управо подстицаја које је Влада Србије увела 2016. године. Постојала је рачуница да се сваки долар или евро потрошен на продукцију кроз српску економију привлачи пет-шест долара односно евра. Но, лане је наша филмска индустрија била најуспешнија у новијој историји. Само у buyеt Филмског центра Србије слила се 1,1 милијарда динара, што је готово десет одсто више него 2017. Последњи подаци показују да су резултати чак и бољи од очекиваних и да се на динар који додељује Министарство привреде враћа девет.

Груба рачуница показује да су, од када је Србија пре три године увела уредбу о подстицају кинематографији, стране компаније уложиле 2,1 милијарду динара, односно 16,6 милиона евра. Мањи део тог новца припао је локалним самоуправама на чијим локацијама су снимани филмови, свој део колача добили су српски филмски радници, а посла и зараде било је и за локално становништво које је, док је снимање трајало, имало дневнице и на тај начин зарађивало.

Ниске цене, једноставне процедуре, лако доступне локације за снимање и квалитетни, па може се рећи и јефтини филмски радници, у Србију привлаче све већи број страних продукција, а све то је разлог што су протеклих неколико година познати европски и холивудски редитељи и глумци походили Београд, али и друге градове и локације у Србији.

Високим квалитетом услуга Србија је изузетно трошковно конкурентна када се упореди с околним земљама – трошкови су 20 одсто нижи него у Мађарској и 30 одсто од оних у Чешкој. О томе колико је то допринело добром imiyu Србији говори и чињеница да је Холивуд номиновао Београд за најбољу локацију за снимање филмова, а резултати избора ће бити познати крајем наредног месеца.

Љ. Малешевић