Vojvodina postala veliko gradilište

O konkretnim efektima tog principa rada svedoče brojne investicije koje su realizovani u tom periodu ili je njihova realizacija pri kraju.

Među tim investicijama su – da spomenemo samo najveće - Žeželjev most u Novom Sadu – sagrađen i pušten u saobraćaj, nova zgrada Hitne pomoći u Novom Sadu završena polovinom prošle godine, obnovljena pančevačka opšta bolnica završena početkom godine, dok se privode kraju radovi na zgradama subotičkog pozorišta i Radio televizije Vojvodine na Mišeluku iz koje će kako se planira već 25. novembra ove godine biti pušten prvi signal. Užurbano se gradi i Naučno-tehnološki park, najveća investicija u Novom Sadu čiji završetak se planira za početak školske 2019/20. godine, uređuju se putevi širom Vojvodine, kao i fruškogorska infrastuktura veoma važna za razvoj turizma i „buđenje“ Fruške gore. U ovoj godini se nastavlja s ulaganjem značajnih sredstava u navodnjavanje i prečišćavanje kanala u Vojvodini, a počela je i realizacija projekata izgradnje prečistača otpadnih voda kod Bačke Topole, Malog Iđoša, Temerina i Srbobrana...

Kad je reč o većim investicijama u 2019/20 godini na teritoriji AP Vojvodine, građani mogu da očekuju početak izgradnje Studentsko kulturnog centra u Novom Sadu, rekonstrukciju kompleksa „Heterlend“ kod Novog Bečeja, ulaganja u prečistače otpadnih voda kod Bačke Topole, Malog Iđoša, Temerina i Srbobrana – rekao je ranije predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i dodao: “Svi ovi konkretni i merljivi rezultati jesu dokaz da mi nismo kao naši oponenti stavlil lične interese ispred opštih interesa građana već da se čvrsto vodimo svim obećanjima kojim smo zaslužili njihovo poverenje i nastojimo da ih ostvarimo do kraja u sviim oblastima života”.

Pored prioritetnih ulaganja u preporod zdravstvenog sistema i obnovu obrazovnih ustanova  ove godine među prioritetima Pokrajinske vlade uvrštena je i zaštita životne sredine. Radi se o veoma važnoj i skupoj oblasti za uređenje o čemu svedoči i podatak da samo za saniranje divljih deponija i prečišćavanje otpadnih voda u državi potrebno je 10,3 milijardi dolara. U Vojvodini je pored divljih deponija i otpadnih voda godinama unazad ogroman problem zagađenost Velikog bačkog kanala koji slovi za crnu tačku ne samo na ovom području nego i u Evropi.

Pokrajinska vlada je u proteklom periodu uložila više od 180 miliona dinara za revitalizaciju kanala Vrbas-Bezdan poznatiji kao Veliki bački kanal. Najpre su 2017. godine sprovedeni radovi vredni blizu 66 miliona dinara na uređenju deonice na potezu Crvenka-Sivac od 19 do 30 kilometra. U prošloj godini su nastavljeni radovi na revitalizaciji na deonici od 12 kilometara od Malog Stapara do Sombora gde je uloženo oko 109 miliona dinara. Na ovim deonicama je propusna moć kanala gotovo je udvostručena, što omogućava razvoj projektovanih regionalnih podsistema za navodnjavanje koji zahvataju vodu iz kanala Vrbas-Bezdan. Radovi na Velikom bačkom kanalu i uređenju kanalske mreže se nastavljaju i u ovoj godini.

Godinama unazad veliki problem je i zagađenje toka reke Krivaje kod Bačke Topole i Malog Iđoša. Taj problem bi trebalo da bude rešen izgradnjom prečistača otpadnih voda, čija vrednost iznosi oko 26 miliona evra. Realizacija tih projekata je započeto, izgradnju prečistača pomaže Pokrajinska vlada, ali pre toga firme čiji pogoni najviše zagađuju reku, moraju da izgrade postrojenja za prečišćavanje svojih otpadnih voda. Prečistač će pomoći da otpadne vode iz industrijske zone ne idu direktno u reku, kao proteklih decenija. Zato u tom toku Krivaje nema više živog sveta, a Malim Iđošem iz nje se širi strašan smrad. Meštani tih malih bačkih opština su zabrinuti za zdravlje i zbog podzemnih voda, koje se mešaju sa rečnom, mnogi ne piju vodu iz bunara nego kupuju flaširanu.

Za prečistače otpadnih voda u Bačkoj Topoli, Malom Iđošu i Srbobranu kako je to ranije za naš list izjavio direktor Uprave za kapitalna ulaganja Nedeljko Kovačević za ovu godinu je opredeljeno 560 miliona dinara po posebnim programskim aktivnostima.

Iz vodoprivrede i poljoprivrede su naročito značajni projekti koji se odnose na izgradnju sistema za navodnjavanje. Izgradnja tih sistema u Vojvodini velikim delom se finsnsira iz „Abu Dabi razvojnog fonda.“

U 2018. godini završeni su radovi na osam od jedanaest projekata iz prve faze Programa izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko tog fonda. Prva faza ukupno je vredna 1,5 milijardi dinara i trebalo bi da obezbedi navodnjavanje za još 37.000 ha zemljišta. Druga faza obuhvata 18 projekata procenjene vrednosti 50,5 miliona evra, čime će se omogućiti navodnjavanje na  još blizu 70.000 hektara. Ukupna vrednost investicija uložena u sisteme i opremu za navodnjavanje u poslednje dve godine iznosi 1,6 milijardi dinara, od čega je Vojvodina obezbedila 920 miliona. 

Na taj način je Pokrajinska vlada za više od polovinu umanjila troškove svakom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu koje je dobilo bespovratna sredstva za nabavku pumpi i agregata za navodnjavanje, opremu za veštačku kišu, opremanje bunara i drugu opremu za navodnjavanje.

Od velikih projekata čija realizacija je u toku je i izgradnja Naučno- tehnološkog parka u Novom Sadu.  Radi se o zajedničkom projektu Pokrajinske vlade i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koji je vredan 21 milion evra. Naučno-tehnološki park čiji kamen temeljac su oktobra 2016. godine položili Igor Mirović i gradonačelnik Grada Novog Sada Miloš Vučević ujedno je i najveća investicija za podsticaj saradnje nauke i privrede u oblasti informacionih tehnologija. Radovi na izgradnji Naučno – tehnološkog parka u Novom biće okončani do školske 2019/2020. godine, kako je to Mirović ranije prilikom posete gradilištu najavio.

- Cilj nam je da radove završimo u planiranom roku i da poslovanje Naučno-tehnološkog parka doprinese celokupnom ekonomskom razvoju AP Vojvodine i Srbije - naveo je tada predsednik Pokrajinske vlade i dodao da očekuje da će za opremanje objekta sredstva biti izdvojena iz buyeta Grada Novog Sada.

Naučno-tehnološki park prostiraće se na 30.000 kvadrata. Namenjen je Fakultetu tehničkih nauka, start-ap kompanijama i naučnim institutima čiji je osnivač Pokrajinska vlada. Na oko 10.000 kvadratnih metara biće učionice i laboratorije Fakulteta tehničkih nauka , a ostatak prostora namenjen je kompanijama koje su proizašle iz tog fakulteta i koje će tu, prema predviđanjima, zaposliti još oko 3.000 novih inženjera.

Dobro napreduju radovi i na izgradnji zgrade vojvođanskog javnog servisa na Mišeluku koja je bila porušena u NATO agresiji  3. maja 1999. godine. Prva faza radova je završena, u toku je druga faza i očekuje se da će posao biti završen do 31. oktobra i da će prvi signal iz nove zgrade vojvođanskog javnog servisa biti emitovan 25. novembra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neposredno pred obeležavanja godišnjice NATO bombardovanja obišao gradilište i izrazio zadovoljstvo što je država mogla da uloži 48,4 miliona evra u izgradnju i opremanje zgrade RTV.

To je simbol naše pobede nad svim što smo prošli kroz NATO agresiju i rušenje svih objekata i nanošenje štete objektima televizije i zbog nebrige i razaranja naših privrednih potencijala posle 2000. godine – kazao je tada Vučić.

On je zaposlenima poželio mnogo uspeha u budućnosti i izrazio uverenje da će ljudi u Vojvodini i celoj Srbiji za šest meseci dobiti dobar program po najvišim svetskim standardima.

I adaptacija zgrade Narodnog pozorišta u Subotici ide po planu. Do sada je u izgradnju tog teatra uloženo 830 miliona dinara, a da bi se kompletno završio treba još 1.3 milijarde dinara. Podsetimo, zgrada Narodnog pozorišta, zdanje iz 1854. godine, srušeno je, uprkos velikom protivljenju javnosti, još 2007. godine. Od juna 2007. do sredine 2011. godine urađene su prve tri faze izgradnje, podignuta je betonska konstrukcija, a onda su radovi stali. Konačno, aprila 2013. godine radovi su ponovo nastavljeni. Pre toga zgrada je preprojektovana, svedena na razumnije okvire, te je površina sa prvobitno planiranih 16 hiljada smanjena na oko deset hiljada kvadrata. Od tada je rekonstruisan i kompletno završen stari deo, sa prepoznatljivim stubovima, simbolima Subotice. Urađen je deo električne i mašinske instalacije, zgrada je pod krovom.

Eržebet  Marjanov