VOJVODINA METAL KLASTER Dobro poslovanje uprkos pandemiji

Ova poslovna godina je, zbog pandemije koronavirusa, za veliki deo privrede bila veoma teška, mnogi, posobno u sektoru turizma i ugostiteljstva, beleže velike gubitke i oporavak će trajati dugo, ali ima i sektora koji su se dobro snašli i koji su uspeli da, i u otežanim uslovima privređivanja, dobro posluju. Tako će ova godina za firme okupljene u Vojvodina metal klasteru, gde je 180 metalskih malih i srednjih preduzeća u kojima je zaposleno oko 10.000 radnika, biti relativno uspešna, na nivou od 85 odsto u odnosu na 2019. godinu, ocenio je za „Dnevnik” menadžer tog klastera Zoran Pekez.

Po njegovim rečima, razlog što ove poslovne godine metalci ne beleže rezulate koji bi bili u ravni s prošlogodišnjim je pandemija koronavirusa i epidemiološka sitaucija i u Srbiji i na globalnom nivou,  koja je uticala i na privredu.

– Kovid-19 je uticao na poslovanje, posebno na angažman radne snage jer su mnogi morali u karantin, bilo je više onih koji su bili na bolovanju –navod Pekez. – Teže je bilo organizovati da proces proizvodnje teče kontinuirano, premda se radilo s gotovo punim kapacitetom, tačnije, oko  90 odsto, ali se poslovalo otežano.

Započeta saradnja s Kazahstanom

Nedavno je nekoliko domaćih metalskih preduzeća bilo domaćin privrednoj delegaciji Kazahstana. Poseta privrednika iz Kazahstana deo je projekta „Konkurentnost malih i srednjih preduzeća” koji sprovodi Ministarstvo nacionalne ekonomije Kazahstana, uz finansijsku podršku Svetske banke. Rezultat te posete je da su već dve domaće firme sklopile ugovore s kazahstanskim.

– Mogućnosti za saradnju privrednika naših zemalja su velike jer  Kazahstan nema razvijenu privredu, ali je reč o državi bogatoj gasom i naftom, što metalskim preduzećima otvara velike mogućnosti za izvoz proizvoda – kaže Zoran Pekez. – To bi, bez ikakve sumnje, obezbedilo veći obim spoljnotrgovinske razmene. Posla bi bilo za celu metalsku proizvodnju u Srbiji, kojoj bi to omogućilo dobre poslovne rezultate.

Pekez kaže da je izvoz robe nastavljen i da je obim isti kao i prethodne godine, ali da su poteškoće imale firme – isporučioci opreme, koji su ekipe radnika morale, zbog prirode posla, da šalju u inostranstvo, što je uticalo na povećanje troškova, posebno zbog obaveze testiranja na kovid-19.

– Otpuštanja radnika nije bilo, a pomoć koju je država obezebdila u proleće bila na je posebno značajna i mnogo nam je koristila. Problem će nastati sada, pošto sada slede plaćanja, a epidemiološka situacija sada je značajno složenija nego na početku pandemije – ističe Pekez.

Naš sagovornik naglašava da bi opterećenja na zarade zaposlenih trebalo samnjiti znatno više od obećanih 0,6 odsto i da to bude trajno, a ne jednokratno.

– Treba znatno više novca odobravati domaćim proizvođačima i investitorima, bar na nivou koliko se odobrava strancima – na primer, 10.000 evra po radnom mestu, formirati nove realne podsticajne linije nepovratnih sredstava i kredita za realizaciju projekata domaćih proizvođača, posebno podstaći udruživanje u klastre, koje je zaustavljeno pre osam godina, kroz nepovratna sredstva za projekte klastera. Jedan broj klastera pokazao je i dokazao važnost i smisao takvog udruživanja, svrhu i isplativost sopstvenog postojanja i krajnje je vreme da to država uvaži i bude realan partner na oživljavanju domaće proizvodnje. Naše firme ne gase proizvodnju i ne odlaze iz Srbije kad se pojavi kriza i kad je teško, što se neretko dešava kad su firme inostrane.

        Z. Delić