Mađarska iskustva za srpske klastere

to nikako nisu po rezultatima. Ne samo da su se odlično pozicionirali na domaćem tržištu već pokušavaju i da izvoze. Ipak, malim kompanijama, baš kao i preduzetncima, znatno je teže da posluju. Zato je udruživanje dragoceno, a jedan od načina su klasteri. Ta vrsta udruživanja malim kompanijama pruža logistiku koju imaju i velika preduzeća, poput, recimo, istraživanja tržišta, upoznavanja i proveravanja budućih partnera, praćenja svetskih trendova, mogu razmenjivati informacije i planove poslovanja…

Iskustva drugih zemalja na tom planu su dobra, posebno u susednoj Mađarskoj. A kako to sve funkcioniše vojvođanski privrednici mogli su čuti na zajedničkoj radionici klastera Srbije i Mađarske koju je protekle sedmice organizovalo predstavništvo Mađarske nacionalne trgovačke kuće kod nas. Kako je mađarska strana objasnila, klasteri stvarno mogu biti ključ uspeha, a njima je u organizaciji prilično pomogla i država, i to ulaganjem znatnih svota –50 milijardi forinti – koje su dobro iskorišćene.

Mađarski privrednici imali su na koga da se ugledaju. U najrazvijenijim zemljama Evropske unije posluje 2.000 klastera. U susednoj zemlji ih je deset puta manje. Oni smatraju da je to dovoljno te da u narednim godinama ne treba povećavati broj već usavršavati kvalitet rada i organizacije.

Direktor Srednjoevropske trgovačke mreže, u čijem sastavu je i Mađarska trgovačka kuća Petar Škapinjec kaže da je u regionu tržište od 37 miliona potrošača te da je šteta ne iskoristiti šansu koja se pruža. Klasteri to omogućavaju

– Na tom tržištu najviše posluju mala i srednja preduzeća i šteta je da se ne povežu i ne iskoriste šansu – kaže on. – Mi želimo višestranu komunikaciju i ovde, ali i u Rumuniji, Slovačkoj. To podrazumeva saradnju sa samim privrednicima, komorama i klasterima.

O tome na koji način su klasteri u Mađarskoj organizovani korodinator za klastere u Odeljenju Ministarstva privrede za međunarodne odnose Mikloš Juhas kaže:

– Prilikom osnivanja klastera bitno je da među osnivačima vlada poverenje, to je temelj uspeha – naglašava on. – Prilikom potpisivanja ugovora o klasteru članice treba da definišu zajedničke ciljeve, način donošenja odluka i ko je odgovoran za njihovo sporvođenje. Za uspešan rad je važna međusobna saradnja članova. Vrlo je bitno strateško razmišljanje, da se planira ne od danas do sutra već šta će biti za dve-tri godine. Nema strogo propisanog recepta za uspeh, klaster treba da se prilagođava odlukama članstva.

Mađarska iskustva su nam dobrodošla. Aleksandar Gračanac iz Centra Privredne komore Srbije za mala i srednja preduzeća kaže da kod nas ima 104 registrovana klastera, ali da aktivno radi 30, no da će Srbija nastaviti da ih razvija.

Direktro Centra za razvoj klastera i konkurentnosti u Novom Sadu dr Slobodan Morača kaže da se u razvoju klastera mora raditi na jačanju partnerstva i stvaranju inovativnnog okruženja. Finansijska pomoć države takođe bi dobrodošla. Bez toga će teško biti uspeha.

D. Vujošević

Segedinski primer

Kako to izgleda u praksi, menayerka klastera „Polus” iz Segedina koji okuplja IT sektor Monika Konja Gordo kaže da oni okupljaju 47 članova. Osim onih iz oblasti IT-a, tu su i štamparska preduzeća, ona iz oblasti telekomunikacija. Jedan od programa po kojima je „Polus” poznat je onaj koji se odnosi na obezbeđivanje sigurnosti u poslovanju banaka.