Panonska pčela: Klaster za povećanje konkurentnosti pčelarstva

U Novom Sadu već neko vreme postoji Inovativni klaster za unapređenje konkurentnosti pčelarske proizvodnje “Panonska pčela”, koji ima zadatak da poveže nauku, odnosno obrazovne, razvojne, istraživačke, naučne institucije i proizvodnju, sa ciljem da unapredi i inovira pčelarsku struku. Stoga, deo klastera čine Poljoprivredni fakultet, Poljoproivredna škola u Futogu, Naučni institut za prehrambene tehnologije, Naučni institut za veterinarstvo i drugi. 

Kroz inovacije i unapređenja povećava se konkurentnost, od porasta cene meda do nalaženja novih tehnologija, rešavanja problema koji se javljaju zbog klimatskih promena, usklađivanja naših zakona i pravilnika sa standardima Evropske Unije i slično, rekao je za naš list predsednik Upravnog odbora klastera Hadži Zoran Jovanović

Kako je dodao, cilj im je takođe i povezivanje s inostranstvom, pa su tako ostvarili odličan kontakt s Hrvatskom, Mađarskom, Češkom, Rumunijom, kao i sa BiH, Makedonijom i Crnom Gorom.

To smo postigli kroz projekat pod nazivom Međunarodna senzorna ocena kvaliteta meda. Naime, uvek se tvrdilo kako je srpski med najbolji i to je možda i činjenica, ali to je trebalo dokazati, veli naš sagovornik.

U razgovoru s predsednikom saznajemo da su začetnici uvođenja IT tehnologije u pčelarstvo, zahvaljujući projektu koji je finansirala EU. Uveli su SMS elektronsku vagu koja radi zahvaljujući GPS tehnologiji, jer savremeno pčelarstvo podrazumeva da se pčele nose po pašama. Takav sistem omogućava da budete udaljeni 100 kilometara od paše, a da možete da vidite stanje košnica po prinosu meda.

Evidentno je da je poslednjih godina sve slabije nektarenje zbog klimatskih promena i pčelari su u ozbiljnim problemima, nemaju dovoljno meda ni da prihrane pčele, a kamoli da ostvare neki višak koji bi im dao ekonomsku dobit, priča Jovanović.

Orema njegovim rečima, ovi uređaji signaliziraju da li na nekom mestu ima meda ili ne, te da li košnice treba da se sele na neko medenije mesto.

U planu klastera je i razvoj urbanog pčelarstva pod parolom “Novi Sad zuji”, zato što London i Pariz zuje, Ljubljana i Beč takođe. Nedavno je u Ljubljani postavljeno preko 5. 000 košnica, a Novi Sad je idealan za to.

Imamo u blizini Dunav i Frušku goru, a u gradu ima visokih zgrada gde bi pčelama manje smetala buka. S obzirom na to da smo sledeće godine Evropska prestonica kulture, mogli bi kroz urbano pčelarstvo da pokažemo da smo bezbedan, ekološki grad, jer kulturu ne čine samo pozorište ili film, kaže Jovanović.

Klaster “Panonska pčela” jedino je pčelarsko udruženje, organizacija ili savez koji je član Radne grupe evropskog konventa za ulazak Srbije u EU, za poglavlje 11 ( poljoprivreda), 12 ( ruralni razvoj ), 13 ( ribarstvo ) i 27 ( zaštita životne sredine).

Kako je rekao predsednik klastera, pre dve godine su prvi put “pronašli” srpske pčelare na Kosovu i Metohiji koji su tada prvi put bili gosti na Međunarodnoj senzornoj oceni kvaliteta meda sa preko 230 uzoraka.

Sada pripremamo zajedno akciju “Svaki Srbin da zasadi jedno drvo na Kosovu i Metohiji”, pa ćemo im pomoći da imaju prave paše za svoje pčele, kaže Jovanović.

Kako dodaje, tamo ljudi žive u enklavama koje su potpuno zatvorene i izolovane, kao što je slučaj u Kosovskoj Gračanici. Obratili su nam se sa molbom za pomoć i rešili smo da učinimo ono što je u našoj moći. Uz podršku pčelara iz Lazareva, Novog Bečeja, Melenaca i mnogih pojedinaca, u fazi smo pripreme sadnica lipe. Za pčelare je najvažnije da imaju pašu, a oni nemaju tu mogućnost seobe kao naši pčelari, jer su zatvoreni, dok lipa daje odlične rezultate u prikupljanju meda. Našli smo sadnice kod čoveka iz Lebana, koji se, kada je čuo šta tražimo, ponudio da donira 30 odsto besplatnih primeraka, a preostalih 70 odsto daje u pola cene, odnosno sadnicu za 300 dinara, poručio je naš sagovornik.

Obišli smo bukvalno sva udruženja i opštine u Vojvodini, realizovali edukativne radionice o značaju pčelarstva. Recimo 2014. godine nijedna opština niti grad nisu imali u svom buyetu odvojen novac za pčele, dok danas njih 98 odsto ima, priča Hadži Zoran Jovanović.

Prema njegovim rečima, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je prošle godine izdvojio čak 25 miliona dinara, a nekada su izdvajali svega dva miliona.

Mi imamo jedan slogan, a to je da ne živimo od pčelara, već živimo za pčele. Stoga nikada nikoga nismo odbili za pomoć, niti smo naplatili nešto više od iznosa članarine. Naš princip je da razvoj radimo finansirajući ga sami, zahvaljujući projektima na koje konkurišemo. Tako smo uspeli da podelimo pčelarsku opremu našim članovima u vrednosti od oko 200. 000 evra, kaže Jovanović.

Prema njegovim rečima, 20. maja, kada je Svetski dan pčela, planiraju da održe  međunarodnu konferenciju “Kakva bi nam bila leta, bez pčele i cveta”. Takođe će gostovati na novosadskom Poljoprivrednom sajmu, gde će prirediti “Pčelarski sokak”. Posebno su ponosni i na organizovanje manifestacije “Iz srca Srbije”, zajedno sa Udruženjem Srba sa Kosova i Metohije iz Novog Sada i Razvojnom agencijom Kosova i Metohije, koja je planirana za 28. jun, na Vidovdan.

Ono što još nisu ostvarili, a nadaju se da hoće je da naprave Naučni centar za istraživanje i razvoj pčelarstva. Osim za istraživanja, služio bi i u edukativne svrhe, za sve studente i učenike kojima je potrebna praksa. Tako bi, osim pčelara, u voćarstvu mogli da imaju 20 do 30 košnica, jer će im one pomoći oko oprašivanja.

Ivana Bakmaz